SPAC manija brzog izlaska na njujoršku berzu nastavljena u 2021.

Investitorski bum, tako se opisuje aktivnost kompanija specijalne namene (SPAC), kontroverzne vrste berzanskog poslovanja, kojim se legalno zaobilazi tradicionalni način. Pre nekoliko dana postavljen je novi rekord kada je kompanija Lucid Motors, proizvođač električnih vozila, pripojena SPAC kompaniji Churchill Capital IV u ugovoru vrednom 24 milijarde dolara.

Zahvaljujući učešću u ovoj akviziciji Lucid Motors je dobio prečicu do njujorške berze i najnoviji je u nizu takvih poslova koji uključuju proizvođače električnih vozila. Proizvođač kamiona Nikola, još jedan je značajan primer nove prakse, a svojevrsna SPAC pomama se širi dalje od automobilske industrije, prenosi Economist.  

Šta je SPAC? To je berzanski trend koji je prošle godine procvetao u SAD sa 78,2 milijarde dolara vrednim investicijama u 244 preduzeća, prema podacima koje pruža Refinitiv. SPAC manija nastavila se i u 2021. godini, a do sada je obuhvatila ulaganja u više od 134 firmi u ukupnoj vrednosti većoj od 39 milijardi dolara.

SPAC ili „blanko ček“ su kompanije specijalne namene za preuzimanje privatnih kompanija, koje zaobilaze tradicionalni način javnih ponuda (IPO). SPAC pruža kompanijama mogućnost brzog i jednostavnog izlaska na berzu, mimo redovne procedure. SPAC nije novost u berzanskom poslovanju, ali je tek 2020. „ušao u modu“, kako navode anglosaksonski mediji.

Ukratko, postupak započinje kada grupa investitora okupljena oko SPAC kompanije koja se kotira na javnom tržištu uloži kapital u ciljanu kompaniju koja nije izlistana na berzi i spaja se sa njom. SPAC kompanije uglavnom ciljaju privatne kompanije koje nisu nove i čiji vlasnici žele da unovče njihovu vrednost izlaskom na berzu.

U slučaju uspešnog spajanja, pridruženoj kompaniji vrednost raste višestruko, a investitori dobijaju deo njenih akcija i mesto u upravnom odboru. Iako proces može delovati komplikovano, SPAC kompanije pružaju potencijalnim javnim preduzećima brži i lakši put do berze uz manje finansijskog rizika nego tradicinalni IPO način.

Berzanski stručnjaci veruju da bi fenomen SPAC mogao da bude korisna i dugoročna finansijska inovacija ukoliko bi se sistem usavršio, a pravila regulisala na dobar način. Izvesnost cena akcija i brzina izlaska na berzu pomažu preuzetim preduzećima, ali istovremeno stvaraju konkurenciju institucijama sa Wall Streeta.

SPAC bi mogao da predstavlja blagodat za maloprodaju i širu ekonomiju. Oni koji se kombinuju sa startapovima mogu otvoriti mogućnost investiranja u ranoj fazi. Napredak bi se mogao ubrzati u industrijama autonomnih vozila, biotehnologije i kvantnog računanja. Prema oceni stručnjaka, SPAC ipak tek treba da dokaže svoju vrednost.

Evropa je uveliko propustila procvat SPAC. Prošle godine u EU su realizovane samo tri SPAC investicije ukupne vrednosti 495 miliona dolara, a ove godine nije bilo nijednog, prenosi CNBC. Stručnjaci objašnjavaju da je u Evropi manje rizičnog kapitala, a tržište IPO je relativno slabo. To bi se uskoro ipak moglo promeniti, budući da je evropska tehnologija verovatno sledeći cilj SPAC kompanija.