Srbija dugo može da brani stabilnost kursa, ali to nije dovoljno za privredni napredak

Srbija dugo može da brani kurs dinara, ali to zavisi i od toga koliki će biti priliv stranog kapitala u vidu direktnih stranih investicija, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Kao komentar na podatak da je Narodna banka Srbije od početka godine potrošila skoro milijardu evra na odbranu dinara, Arsić je istakao da u dužem periodu naša država ima deficit u trgovini sa svetom i to rešava velikim prilivom stranih investicija, ali i zaduživanjem države u inostranstvu.

„Stabilnost kursa, međutim, nije dovoljna za privredni napredak, jer precenjene cene uključuju i precenjenu cenu rada“, rekao je Arsić gostujući na N1, prenosi agencija Beta.

Stabilan kurs dinara prema evru, po njegovoj oceni, može relativno dugo da se održava zahvaljujući visokim deviznim rezervama, koje su sada više od 15 milijadi evra, ali to je moguće i zato što se sa svakom prodajom deviza povlače dinari i smanjuje se količina dinara u opticaju.

„To, međutim, smanjuje likvidnost privrede i deluje recesiono. Dokaz da je valuta precenjena u odnosu na relativnu konkurentsku snagu privrede je da država u dužem periodu ima deficit u trgovini sa svetom, što se održava relativno velikim prilivom kapitala iz inostranstva“, ukazao je Arsić.

Posledice su, kako je ocenio, da privreda postaje manje konkurentna kad se ta precenjenost poveća što se upravo događa u Srbiji, jer je relativno visoka inflacija, a stabilan kurs.

„Imaćemo i relativno veliki deficit u razmeni sa svetom, koji je ranije finansiran zaduživanjem države i stranim kreditima. A, nije sigurno da će to uvek biti moguće“, pojasnio je Arsić.

Po njegovim rečima, alternativna mogućnost je da se Srbija odluči za sprovođenje monetarne politike kao neke susedne zemlje, poput Hrvatske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, i tako bi kurs mogao trajno da ostane na istom nivou.

„Ali, to bi značilo da odustajemo od važećeg modela i da usvojimo politiku fiksnog kursa koji ne obezbeđuje rast privrede. Precenjen kurs otežava privredni napredak. To je slučaj sa Hrvatskom koja 25 godina nije imala značajna ulaganja u industriju. Ima stabilnu valutu, bez značajnijeg privrednog rasta. Cene u Hrvatskoj su u evrima precenjene, uključujući i cenu rada“, rekao je Arsić.