Analitičari Erste Grupe tvrde da su ekonomije u istočnom delu EU pokazale otpornost

Srbiji za 2023. godinu prognoziran rast od 3,7 odsto, inflacija ista kao u Hrvatskoj

AnalizaBankeInvesticijeNovacSrbijaU fokusu

3.8.2022 15:38 Autor: Marko Andrejić 1

Srbiji za 2023. godinu prognoziran rast od 3,7 odsto, inflacija ista kao u Hrvatskoj Srbiji za 2023. godinu prognoziran rast od 3,7 odsto, inflacija ista kao u Hrvatskoj
Analitičari Erste Grupe prognoziraju „hlađenje“, odnosno nešto manji rast privrede centralne i istočne Evrope u drugoj polovini 2022. godine. Konkretno, za evrozonu predviđaju rast... Srbiji za 2023. godinu prognoziran rast od 3,7 odsto, inflacija ista kao u Hrvatskoj

Analitičari Erste Grupe prognoziraju „hlađenje“, odnosno nešto manji rast privrede centralne i istočne Evrope u drugoj polovini 2022. godine. Konkretno, za evrozonu predviđaju rast BDP-a od 2,7 odsto, dok bi tržišta na kojima posluje Erste mogla da zabeleže rast od 3,7 procenata. Pojedinačno, najveći ekonomski rast prognozira se Mađarskoj – 5,5 odsto i Rumuniji (5,1 odsto). Slede Hrvatska i Austrija sa 4,9 procenata i 3,8 odsto, dok se Srbiji predviđa rast bruto društvenog proizvoda od 2,5 odsto.

Kada je reč o prognozama za narednu, 2023. godinu, analitičari Erstea smatraju da će sedam zemalja centralne i istočne Evrope zabeležiti veći rast od evrozone – 2,7 odsto se prognozira kao ukupan skok privrede u Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Austriji, Češkoj i Slovačkoj, dok će cela evrozona imati rast od 1,8 odsto. Najveći pojedinačni privredni rast prognozira se Rumuniji (4,0 odsto), a sledi Srbija sa 3,7 odsto.

Erste Grupa je na svojoj konferenciji za novinare iz regiona Centralne i Istočne Evrope, održanoj 1. avgusta u Beču, predstavila i makroekonomsku analizu i prognozu za naredni period. Pored predviđanja o daljem rastu privrede, izneti su i podaci o inflaciji, javnom dugu i budžetskom deficitu, kao i o ključnim kamatama centralnih banaka.

Očekuje se da će inflacija u narednom periodu ostati visoka u celom regionu, pa bi tako evrozona ovu godinu mogla da završi sa rastom cena od 7,6 odsto, dok se za sledeću godinu prognozira skoro duplo manja inflacija – 3,9 procenata. Kada je reč o pojedinačnim zemljama, za tekuću godinu se najviši nivo inflacije prognozira Češkoj (14,3 odsto) i Rumuniji (12,4), dok je najbolja situacija u Austriji (7,4 odsto). Srbija i Hrvatska imaju skoro isti nivo inflacije za 2022. godinu – 9,6 odsto i 10,0 procenata.

Za 2023. godinu analitičari Erste Grupe imaju slične prognoze, odnosno predviđaju identičnu inflaciju u Srbiji i Hrvatskoj, na nivou od 5,6 odsto. Najbolje bi sledeće godine mogla da prođe Češka sa inflacijom od 4,4 odsto i Austrija sa 4,8 odsto. Najveća poskupljenja očekuju se u Rumuniji (8,3 odsto) i Slovačkoj (7,8 odsto).

Izvor: Erste Group istraživanje

Javni dug i budžetski deficit

Kada se posmatra budžetski deficit, Srbija može ove godine očekivati minus od 4,5 odsto BDP-a, za razliku od Hrvatske koja je na nivou od minus 2,5 odsto. Za sledeću godinu obema zemljama se prognozira deficit od 2,5 odsto BDP-a.

Najveći deficit ove godine imaće Rumunija (6,7 odsto BDP-a) i Slovačka (6,0 odsto), a slično se predviđa i za 2023. kada bi Rumunija mogla da ima minus od 5,7 odsto, a Slovačka 4,0 procenta.

Javni dug u Srbiji je stabilan i u 2022. godini bi, prema analitičarima Erstea, mogao da dostigne 55 odsto BDP-a, dok je za sledeću godinu prognoziran samo jedan procenat manje (54). Hrvatska bi sa 72 odsto BDP-a tekuće godine mogla da smanji javni dug na 69 odsto, a najviše cifre imaju Austrija – 80 odsto u 2022. i 77 procenata u 2023. godini, i Mađarska sa 73 i 71 odsto.

Najpovoljnija makroekonomska situacija je u Češkoj koja bi, uz Rumuniju, jedina mogla da zabeleži rast javnog duga u 2023. godini. Naime, Češka bi sa 43 odsto mogla da se popne stepenik više (44 odsto), dok će Rumunija sa 48 procenata doći na 49 odsto. To su i dalje cifre koje zadovoljavaju kriterijume Mastrihta, odnosno nalaze se znatno ispod postavljene granice.

Centralne banke u CIE regionu su počele sa podizanjem ključnih kamatnih stopa još od jeseni 2021. godine, ali je značajniji rast zabeležen tokom prva dva kvartala tekuće godine. Trenutno najviše kamate ima mađarska centralna banka – 10,75 odsto, a slede Češka sa sedam procenata, Rumunija sa 4,75 odsto i Srbija sa trenutno najnižom referentnom kamatom u regionu od 2,75 odsto. Ipak, očekuje se dalje podizanje kamata u skladu sa politikom Evropske centralne banke koja je prošlog meseca podigla svoje ključne kamatne stope prvi put posle 11 godina.

Savet guvernera podigao je tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena, pa su tako kamate na glavne operacije refinansiranja i kamate na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju od 27. jula povećane na 0,50 odsto, 0,75 i nula odsto respektivno, od 27. jula 2022. godine.

„Geopolitička situacija i visoka inflacija nepovoljno utiču na prognozu u Evropi. Ipak, ekonomije u istočnom delu EU do sada su pokazale otpornost – uz solidne javne finansije, kontinuiranu spremnost privrede da investira, kao i dalji razvoj tržišta rada i poverenje potrošača koje nastavlja da bude pozitivno“, rekao je Vili Černko (Wilibald Cernko), generalni direktor Erste Grupe Bank AG, na konferenciji u Beču.

Erste očekuje visoku jednocifrenu stopu rasta obima odobrenih kredita

Analitičari Erste grupe očekuju da će stope nezaposlenosti ostati niske, otprilike tri do sedam odsto. Stanja bilansa tekućih transakcija će se pogoršati u većini zemalja zbog viših cena uvoza energenata. Fiskalna situacija će i dalje biti tesna usred niza izazova fiskalne politike. Međutim, nivoi javnog duga biće znatno ispod proseka EU.

U tom kontekstu, Erste Grupa očekuje visoko jednocifreno povećanje kredita za 2022. godinu. Troškovi rizika za tekuću godinu ne bi trebalo da premaše 20 baznih poena prosečnih bruto kredita klijenata. Na osnovu ovoga, Grupa ponovo teži cilju generisanja dvocifrenog prinosa na materijalni kapital (ROTE). Za finansijsku 2022. godinu Erste Grupa planira da isplati dividendu od 1,90 evra po akciji.

  • GOCA BG

    5.8.2022 #1 Author

    Videcemo da li ce im prognoza biti tacna…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...