Erste Group Bank AG ostvarila snažan rast, ulaže u izgradnju subvencionisanih stanova

Erste Group Bank AG je prijavila snažan operativni rezultat od 1,86 milijardi evra u prvoj polovini 2022. godine (porast od 10,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine). Neto prihod od kamata je porastao za 15,9 odsto na 2,84 milijarde evra usled daljeg solidnog rasta kreditne aktivnosti, posebno u segmentu privrede i hipotekarnih kredita, kao i daljih povećanja kamatnih stopa u Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Austrijska bankarska grupacija je u obraćanju medijima iz regiona istakla da je neto prihod od naknada i provizija povećan za 10,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine na 1,21 milijardu evra.

Erste Group je ostvarila neto dobit od 1,14 milijardi evra u prvih šest meseci 2022. godine. Poređenja radi, u prvoj polovini 2021. godine, neto dobit je iznosila 918 miliona evra.

“Geopolitička situacija i visoka inflacija nepovoljno utiču na prognozu u Evropi. Ipak, ekonomije u istočnom delu EU do sada su pokazale otpornost – uz solidne javne finansije, kontinuiranu spremnost privrede da investira, kao i dalji razvoj tržišta rada i poverenje potrošača koje nastavlja da bude pozitivno“, rekao je Vili Černko (Wilibald Cernko), generalni direktor Erste Grupe Bank AG.

Visoke stope inflacije i rast cena nekretnina sve više predstavljaju izazov za stanovnike Evrope. Pošto pristupačno stanovanje postaje ozbiljan izazov za sve više ljudi u regionu, Erste Grupa postavlja stanovanje na sam vrh prioriteta u okviru svoje strategije finansijskog zdravlja, istaknuto je u obraćanju medijima.

Subvencionisano stanovanje kao rešenja problema na tržištu nekretnina u regionu

“Naš zadatak kao banke biće da podržimo ljude u našem regionu čak i u teškim situacijama i da se posvetimo njihovom finansijskom zdravlju. Naš stabilni poslovni model i snažna kapitalizacija dokazuju da smo u stanju da to uradimo. Kao prvi korak, poslaćemo jasan signal u tom pogledu tako što ćemo realizovati široku stambenu inicijativu putem koje nameravamo da finansiramo do ukupno 15.000 pristupačnih stanova za iznajmljivanje na našim tržištima u CIE tokom narednih godina.“

Bankarska grupacija već sada obezbeđuje oko milijardu evra godišnje za finansiranje izgradnje više od 6.000 subvencionisanih pristupačnih stambenih jedinica u Austriji. Napomenuto je i da će Erste Grupa iskoristiti ovo iskustvo na drugim tržištima na kojima je prisutna, kako bi i tamo obezbedila pristupačno stanovanje.

Do 2030. godine, članice Erste Grupe u CIE — u bliskoj saradnji s javnim sektorom — imaju za cilj da izgrade do 15.000 pristupačnih stanova i da ih ponude za iznajmljivanje. U tom cilju, posebna podružnica, CS Affordable Housing, već je osnovana u Češkoj radi izgradnje pristupačnih stanova za iznajmljivanje. U Slovačkoj će još ove godine biti na raspolaganju oko 200 stanova, pri čemu će slovačka država takođe učestvovati u investiciji. Slični koncepti se razvijaju u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Povećanje neto prihoda od kamata i naknada kompenzuje gubitke

Neto prihod od kamata porastao je na 2.837,0 miliona evra (+15,9 odsto, za 2.448,7 miliona evra) podstaknut povećanjem stopa van evrozone – uglavnom u Češkoj Republici, Mađarskoj i Rumuniji – kao i značajnim rastom kredita na svim tržištima. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 1.214,9 miliona evra (+10,5 odsto; 1.099,0 miliona evra).

Povećanja su zabeležena u skoro svim kategorijama prihoda od naknada i provizija i na svim ključnim tržištima, sa značajnim rastom posebno u platnim uslugama i upravljanju imovinom.

Međutim, neto rezultat trgovanja je opao na -532,5 miliona evra (43,1 milion EUR); dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasli su na 516,8 miliona evra (83,6 miliona evra). Kretanje ove dve stavke uglavnom se pripisuje efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 4.146,7 miliona EUR (+9,4 odsto, na 3.790,7 miliona evra).

Koeficijent problematičnih kredita od 2,2 odsto na najnižem nivou od inicijalne javne ponude

Zbog neto ukidanja rezervisanja, neto rashodi indirektnih otpisa finansijskih instrumenata (“troškovi rizika”) iznosili su 26,0 miliona evra ili -3,0 bazna poena prosečnih bruto kredita klijentima (-82,9 miliona evra ili 10 baznih poena).

Neto izdvajanja za rezervisanja po kreditima, kao i obavezama i garancijama, knjižena su u Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji. Pozitivan doprinos dali su prihodi od naplate već otpisanih kredita u svim segmentima, kao i ukidanja rezervisanja, pre svega u Hrvatskoj, Češkoj Republici, Mađarskoj i Austriji.

NPL racio zasnovan na bruto kreditima klijentima poboljšao se na 2,2 odsto (sa 2,5 odsto), što je najniži nivo zabeležen od inicijalne javne ponude. Racio pokrivenosti NPL (bez kolaterala) porastao je na 91,8 odsto.