Šta mora da sadrži svaki platni listić?

Iako većina zaposlenih na to ne obraća posebnu pažnju, poslodavac je u obavezi da svakog meseca svim radnicima izda platne listiće. Na svakom platnom listiću pored osnovne zarade iz ugovora o radu moraju da stoje i kategorije kao što su minuli rad, regres za godišnji odmor i naknada za ishranu u toku rada.

Ukoliko ove kategorije nemate na platnom listiću, vaš poslodavac je prekršio zakon.

Minuli rad se računa na osnovnu zaradu koja je naznačena u ugovoru o radu. Po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, odnosno najmanje 0,4 odsto od osnovice.

Osim minulog rada na platnom listiću koji radnik prima i potpisuje svakog meseca mora da bude naznačena i kategorija „regres za godišnji odmor“.

Naša sagovornica ističe da regres za godišnji odmor mora da bude definisan opštim aktom poslodavca i da bude izražen u novcu.

“Opšti akt poslodavca može da bude kolektivni ugovor (kod većih preduzeća) ili odluka poslodavca (kod manjih). Zakon o radu definiše samo da iznos regresa mora da bude izražen u novcu, ali ne propisuje minimalnu visinu regresa, što znači da poslodavac može opštim aktom definisati da regres iznosi 100 dinara mesečno (ili čak godišnje) i time je ispoštovao zakonske propise”, navodi Aritonović.

Naknada za ishranu u toku rada

Kao i regres za godišnji odmor i naknada za ishranu mora da se nađe na platnom listiću.

Takođe, mora da bude definisana opštim aktom poslodavca i da bude izražena u novcu, ukoliko poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način. Odnosno, ukoliko vam poslodavac donosi doručak svako jutro ili imate menzu na poslu, tada nije u obavezi da vam isplaćuje naknadu za ishranu u toku rada. Ukoliko to nije slučaj, poslodavac mora da odredi visinu naknade za ishranu u toku rada u novcu i da vam to isplaćuje.

“Nažalost, ovde je isti slučaj kao kod regresa za godišnji odmor, odnosno zakon ne definiše minimalni iznos naknade za ishranu u toku rada, pa tako poslodavac može da utvrdi da naknada iznosi 100 dinara mesečno, da bi ispoštovao regulative”, isitče poreska savetnica.

Trebalo bi još napomenuti da zakonom nisu određene nikakve olakšice za poslodavce ili minimalni neoporezivi iznosi regresa i toplog obroka kako bi stimulisao poslodavce da zaista isplaćuju realne iznose ovih naknada.

“Tako, na primer, od 100 dinara toplog obroka ili regresa poslodavac mora da plati porez od 10 odsto i doprinose koji iznose zbirno 19,9 procenata, i plus doprinose na zaradu. Upravo iz tog razloga većina poslodavaca ove naknade određuje u smešno niskom iznosu, kako bi zadovoljila formu zakona, a neki poslodavci ih čak ne određuju uopšte”, zaključuje poreska savetnica Gordana Aritonović.

Šta mogu da urade zaposleni koji ne dobijaju platne listiće

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Takođe, isti dokument mora da dostavi i kada zaposlenom iz bilo kog razloga zaradu nije isplatio u ugovorom predviđenom roku.

Propisane kazne za poslodavce koji se ne pridržavaju zakonske obaveze da izdaju obračunske listiće kreću su i do dva miliona dinara.

U slučaju da radnik nije dobio platu neophodno je da ima platni listić na osnovu koga može da se obrati Inspekciji rada.