Stagflacija nosi opasnost većeg siromašenja

Pored inflacije koja je u evrozoni dostigla prosečnu vrednost od oko pet odsto i globalnih ekonomskih pritisaka koji su kulminirali dramatičnim povećanjem cena energenata, a nastavljeni uvođenjem sankcija Rusiji nakon izbijanja ukrajinske krize, donosioci odluka u evropskim vladama upozoravaju da će se kriza nastaviti i da se kreće ka ekonomskoj stagflaciji. Na ovu mogućnost upozorio je nemački ministar Kristijan Lindner, ali i više američkih finansijskih stručnjaka.

Ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru za Biznis.rs objašnjava razliku između recesije i stagflacije.

„Glavna razlika između recesije i stagflacije je to što recesija obično nije praćena inflacijom. U normalnim zemljama recesija podrazumeva njeno odsustvo. Nama to nije blisko jer je godinama u našoj zemlji kriza bila praćena ogromnim inflacijama, ali sada imamo sve mogućnosti za stagflaciju i potencijalno ćemo verovatno doći u takvu situaciju“, kaže Stevanović.

U ranijoj izjavi za naš portal i predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je upozorio na mogućnost da uđemo u period stagflacije.

U teoriji, stagflacija je poremećaj gde spori privredni rast prati visoka inflacija. Reč stagflacija nastala je spajanjem reči stagnacija i inflacija.

„Nije nikakvo iznenađenje što evropske zemlje upozoravaju na stagflaciju jer imaju inflaciju u proseku oko pet odsto, a rast će po prognozama biti negativan kao posledica rata Rusije i Ukrajine“, dodao je Stevanović.

Naš sagovornik upozorava da u ekonomskom smislu stagflacija nosi posledice većeg siromašenja.

„BDP pada zbog kretanja na svetskom tržištu i zbog mera koje je Evropa preduzela kao supstitut učešća u ratu, a inflacija je već postala sastavni deo Starog kontinenta iz vremena pandemije i sada je teško da se ona kontroliše a da se recesija ne produbi i da pad BDP-a ne bude još veći“, smatra Stevanović.

Prema poslednjim prognozama, Svetska banka je očekivani rast srpskog BDP-a smanjila sa planiranih 4,5 na 3,2 odsto, dok je međugodišnja inflacija prema Republičkom zavodu za statistiku – 9,1 odsto.

Komentarišući ekonomske prilike u Srbiji, Stevanović naglašava da trenutno imamo izuzetno visoku inflaciju koju bi trebalo obarati, ali smo sada prilično oprezni zbog rusko-ukrajinskog sukoba i svih poremećaja, pa je i jasno da se ne zateže previše monetarna politika. Zato prognozira da ćemo u ovoj godini ostati na visokoj inflaciji.

„Što se tiče BDP-a, možda i izbegnemo pad ako ne dosadimo i Rusima i Evropi, pa nam i jedni i drugi kažu da moramo da se konačno odredimo. A sve će to uticati i na dalji tok investicija“, zaključuje Stevanović.