Visoka inflacija preti svetskoj ekonomiji

Svetska ekonomija je možda na ivici nove inflatorne ere sa uporno visokim rastom potrošačkih cena usled slabljenja globalizacije, rekao je Agustin Karstens (Agustin Carstens) šef Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlemennts) sa sedištem u Bazelu u Švajcarskoj. BFIS se neformalno smatra „centralnom bankom svih centralnih banaka“. BFIS posluje samo sa centralnim bankama i finansijskim institucijama.

Karstens je upozorio da postoji veliki rizik od nekontrolisanog rasta cena, ukoliko izostane naglo povećanje kamatnih stopa centralnih banaka, iznad postojećih planova, prenosi Guardian. On je rekao da bi viši troškovi zaduživanja bili potrebni tokom nekoliko godina da bi se izbegao rizik od spiralnog rasta cena koje bi nanele dugoročnu štetu ekonomijama industrijalizovanog sveta.

Mnogi ekonomski stručnjaci ocenili su njegove komentare spornim, jer prema njima visoka inflacija bi verovatno ugušila potrošnju i ekonomski rast. Oni sugerišu smanjenje hitnosti za povećanju kamatnih stopa. Podaci pokazuju da se godišnja inflacija kreće oko 10 u nekoliko zemalja, uglavnom kao efekat rasta cena gasa i nafte od kada besni rat u Ukrajini. Inflacija u Nemačkoj dostigla je u martu 7,3 odsto, a u Španiji 9,8 odsto. Inflacija u Velikoj Britaniji bila je 6,2 odsto u februaru.

Prema očekivanjima investitora iz Sitija, Banka Engleske na putu je da podigne svoju osnovnu kamatnu stopu na dva odsto iduće godine, u odnosu na trenutnih 0,75 odsto. Centralna britanska banka počela je da povećava stope sa 0,1 odsto u decembru prošle godine. FED je u SAD prošlog meseca odobrio povećanje od 0,25 odsto, u prvoj intervenciji od decembra i uz nagoveštaj da će uslediti novi rast kamatne stope.

Karstens je ocenio da je trend proizvođača da skraćuju opsežne globalne lance snabdevanja kao odgovor na trgovinski rat između SAD i Kine, pandemiju i sankcije Rusiji. Prema njegovim rečima to znači rast troškova proizvodnje na duži rok od onog koji predviđaju centralne banke i nezavisni ekonomisti. Ono što počinje kao privremeno može postati ukorenjeno, a ponašanje se prilagođava u skladu sa trajanjem inflacije, objasnio je Karstens, dodajući da postoji rizik da se visoka inflacija učvrsti u javnoj svesti.