Stanovi u Beogradu među najskupljim u regionu

Uprkos trendu rasta cena nekretnina, kako onih koje se izdaju, tako i kvadrata koji se prodaju, tražnja za „krovom nad glavom“ u čitavom regionu konstantno se povećava, a da će nastaviti u istom smeru svedoče statistički podaci koji pokazuju da iz godine u godinu raste broj građevinskih dozvola za novogradnju.

Prema bazi podataka Numbeo, najskuplja prosečna mesečna renta u zemljama regiona je u Ljubljani, gde iznosi 651 evro, dok je najjeftinija u Skoplju sa 264 evra. Beograd se nalazi na trećem mestu, iza glavnog grada Slovenije i Zagreba.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže direktor agencije za nekretnine City Expert Miloš Mitić, na ovakvu statistiku u prvom redu utiče to što su Ljubljana i Zagreb glavni gradovi država koje su članice Evropske unije (EU), pa je i njihova ekonomska situacija bolja. To se, dodaje, vidi i po prosečnim zaradama, ali i potrošačkim korpama, što se odražava i na tržište nekretnina.

I zaista, prema podacima sa Numbea, prosečna plata u Ljubljani iznosi 1.302 evra, Zagrebu 1.014, Sarajevu 706, a u Beogradu 599. Slede Podgorica sa 576 evra i Skoplje sa 439 evra.  

Naš sagovornik ocenjuje da će se trend rasta cena nekretnina nastaviti u čitavom regionu, što i sada pokazuje značajan porast cena, i to se odnosi kako na veće, tako i na manje gradove.

„Odnos ponude i tražnje će i dalje diktirati cene, a logično je da će one biti najviše u velikim gradovima jer u njima vlada najveće interesovanje“, naglašava Mitić.

Ipak, prema njegovim rečima, cene koje se navode u bazi podataka Numbeo su „previše uprosečene“, budući da postoje i ekstremni slučajevi kada se za stan iste strukture naplaćuje mnogo više od njegove tržišne vrednosti.

„Vi u centru Beograda možete da iznajmite stan sa jednom spavaćom sobom za 400, ali i za 1.000 evra“, kaže Miloš Mitić.

Na takve ekstreme, koji drastično odudaraju od bilo kakvog proseka, znatno utiče dolazak radnika iz Rusije i Ukrajine. Kako ističe naš sagovornik, trenutna tražnja nije u istom obimu kao pre dva meseca u prvom talasu, ali je i dalje ima, a i druge okolnosti idu naruku stanodavcima.

„Čak mislim da su stanari sada platežno sposobniji, te uzimaju stanove i preko 1.000 evra, plaćajući dosta više od realne tržišne vrednosti“, kaže Mitić i dodaje da je upravo zbog toga čoveku sa prosečnom platom u Srbiji dosta teže da pronađe stan, jer stranci pretplaćuju sve što je dobro.

„Dakle, cena stanova u rangu od 400 do 800 evra porasla je za 20 do 30 odsto. Verovatno će se vratiti na neku nižu cifru, ali je upitno da li i na početni nivo“, kaže on.

Praveći paralelu sa početkom pandemije korona virusa, Mitić kaže da su, uprkos kratkoročnoj zainteresovanosti za nekretnine (kuće, vikendice) van grada, stanovi u centru grada i dalje najpopularniji, ali da njihov rast cena prati i kvadrat na Zvezdari, Dedinju, Bežanijskoj kosi i u Zemunu.

„Kada je reč o naseljima van Beograda, sve su popularniji Kosmaj i okolina Avale za one koji traže mir“, dodaje.

Još jedan novi trend je rast interesovanja za naselja van velikih gradova, poput Novih i Starih Banovaca u kojima su stanovi dosta jeftiniji nego, na primer, na Novom Beogradu, u Zemunu ili na Bežanijskoj kosi, a radi se o mestima koja su relativno blizu grada.

Miloš Mitić smatra da smo i dalje u veoma specifičnoj situaciji na koju utiče cena materijala, dolazak stranaca u Beograd i visoka inflacija. Zbog toga svi ekonomisti očekuju da će centralne banke morati da reaguju povećanjem referentnih kamatnih stopa.

„Trenutno su banke dosta stabilnije nego što su bile krizne 2008. godine, ali krediti će u narednom periodu definitivno postati malo skuplji, jer su sada na najnižem mogućem nivou“, zaključuje Mitić.