Subvencionisana osiguranja do 70 odsto u pojedinim delovima Srbije

Ratari su često zanemarivali mogućnosti osiguranja u poljoprivredi, ali su poslednjih decenija usled klimatskih promena shvatili da prolećni mrazevi i oluje praćene gradom mogu uništiti njihov trud i potencijalnu godišnju zaradu. Jedan od načina da se zaštite od štete jeste polisa koju sve više poljoprivrednika prepoznaje kao način da se obezbede od gubitaka.

„Kod nas je osigurano tek nešto više od 10 odsto biljne proizvodnje i oko pet procenata stočnog fonda. Za zaštitu u vidu polise osiguranja odlučuje se tri do četiri odsto individualnih proizvođača, u čijem posedu je oko 80 procenata obradivih površina. Za osiguranje se češće odlučuju pravna lica, čijih je 50 odsto obradivih površina osigurano, ali je u njihovom vlasništvu samo oko 15 procenata ukupno obradivih površina“, kaže za Biznis.rs Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.

Šta garantuje polisa?

Polisa osiguranja nije samo garancija da će šteta biti nadoknađena, već i jedan od preduslova oporavka poljoprivrednog gazdinstva, koje se u što kraćem roku mora osposobiti za nastavak privrednih delatnosti i potencijalnu zaradu. Osiguravajuće kuće u Srbiji nude nekoliko različitih polisa za osiguranje poljoprivrede.

„Osnovna je klasično osiguranje od grada, požara i groma i nju poseduje 90 odsto osiguranih ratara. Nažalost, mnogo manje poljoprivrednih gazdinstava je osigurano od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda. Ovi rizici su sve češći i nanose gubitke na više godina“, upozorava Ćirić.

Kada je reč o poljoprivrednom osiguranju, premija se plaća po hektaru, a hektar poljoprivredne kulture osigurava se za tri do pet odsto vrednosti onoga što može da se zaradi. Visina premije, kao i visina sume osiguranja, mogu da variraju, u zavisnosti od toga da li je i koliko određeno područje rizično.

„Treba podsetiti na to da država subvencioniše premiju osiguranja za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40 procenata, a u moravičkom, zlatiborskom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu sa čak 70 odsto. Lokalne samouprave mogu da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, a da se prilikom kupovine polise plati samo pet odsto na ime poreza“, objašnjava naš sagovornik.

Država pomaže, ali odluku donose ratari

Vremenske nepogode poput grada, poplave ili jakog olujnog vetra za nekoliko sati mogu devastirati rod pšenice, kukuruza, suncokreta ili drugih kultura za više od 50 procenata. Dodatni problem je rod za naredne godine, u smislu količine i kvaliteta ploda, jer elementarna nepogoda negativno utiče na kvalitet zemljišta.

„Država nas godinama podseća na to da nas mnogo novca, kojeg nemamo, deli od toga da možemo da kažemo da je Srbija bezbedna od novih nepogoda. U situaciji kada na svetskom nivou broj šteta raste po stopi od šest odsto godišnje i uz prognoze da će takav trend biti nastavljen, ostaje da se zapitamo šta nam je činiti“, navodi Ćirić.