Suficit tekućeg računa EU beleži rast u prvom kvartalu 2026.

U prvom tromesečju 2026. godine sezonski prilagođeni tekući račun platnog bilansa Evropske unije zabeležio je suficit od 113,4 milijarde evra, što odgovara 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). To predstavlja rast u odnosu na suficit od 99,2 milijarde evra (2,1 odsto BDP-a) iz četvrtog tromesečja 2025. godine, kao i u odnosu na suficit od 104,9 milijardi evra (2,3% BDP-a) iz prvog tromesečja 2025, pokazuju procene Eurostata.

U prvom tromesečju 2026. godine, u poređenju sa četvrtim tromesečjem 2025, na osnovu sezonski prilagođenih podataka suficit na računu robe smanjen je sa 89,0 milijardi na 66,7 milijardi evra, a suficit na računu usluga povećan je sa 43,9 milijardi na 52,1 milijardu evra.

Deficit na računu primarnog dohotka pretvoren je u suficit, sa minus 4,3 milijarde na plus 25,3 milijarde evra dok je deficit na računu sekundarnog dohotka povećan je sa 29,4 milijarde na 30,7 milijardi evra.

Istovremeno, deficit kapitalnog računa povećan je sa 3,2 milijarde na 3,8 milijardi evra.

Na osnovu sezonski neprilagođenih podataka, Evropska unija je u prvom tromesečju 2026. godine ostvarila najveći suficit u tekućem računu sa Ujedinjenim Kraljevstvom (72,8 milijardi evra), Švajcarskom (38,7 milijardi), Brazilom (11,1 milijarda), Kanadom (10,1 milijarda), Hongkongom (6,9 milijardi), Rusijom (3,5 milijardi) i Japanom (3,2 milijarde evra).

S druge strane, najveći deficiti zabeleženi su u razmeni sa Kinom (66,3 milijarde evra), Sjedinjenim Američkim Državama (15,8 milijardi), ofšor finansijskim centrima (1,5 milijardi) i Indijom (1,1 milijardu evra).

Kada je reč o ukupnom tekućem računu država članica, koji obuhvata transakcije unutar EU i sa zemljama van Unije, 16 država članica ostvarilo je suficit, dok je deset zemalja zabeležilo deficit u prvom tromesečju 2026. godine. Podaci za Francusku nisu bili dostupni.

Najveće suficite ostvarile su Nemačka (61,8 milijardi evra), Holandija (26,3 milijarde), Irska (17,4 milijarde), Danska (9,2 milijarde), Španija (8,9 milijardi), Švedska (8,8 milijardi) i Austrija (7,3 milijarde evra).

Najveći deficiti zabeleženi su u Grčkoj (6,6 milijardi evra), Rumuniji (5,3 milijarde), Hrvatskoj (3,4 milijarde) i Bugarskoj (2,4 milijarde evra).