U Crnoj Gori prihodi budžeta iznad plana

Podaci za prvi kvartal ove godine ukazuju na rast industrijske proizvodnje u Crnoj Gori od 9,5 odsto, rast prometa u trgovini na malo od 24,7 odsto, kao i rast u broju dolazaka turista (61,9 odsto) i broju ostvarenih noćenja (46,3 procenta). To se navodi u Izveštaju o finansijskoj stabilnosti za prvi kvartal 2023. godine, koji je razmatran na Savetu za finansijsku stabilnost Crne Gore.

Kako se navodi u izveštaju koji je medijima prosledila Centralna banka Crne Gore (CBCG), u prvom tromesečju je zabeleženo usporavanje inflacije, pa je njena stopa u aprilu bila jednocifrena i iznosila je 8,6 odsto, prenosi RTCG.

„Izvorni prihodi budžeta u prvom kvartalu 2023. godine, prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija, bili su viši za 13 odsto u odnosu na planirane, odnosno za 31 odsto u odnosu na uporedni period 2022. godine”, saopšteno je iz CBCG.

Pored toga, bankarski sektor beleži godišnji rast likvidne aktive od 23,4 odsto i depozita od 21,2 odsto, kao i godišnji pad učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima od 0,9 procentnih poena.

„Dobri pokazatelji poslovanja banaka kvalitetna su osnova za podršku mikro, malim i srednjim preduzećima koja bi trebalo da bude još snažnija”, zaključili su članovi Saveta.

U sektoru osiguranja je tokom prva tri meseca 2023. godine zabeležen rast bruto fakturisanih premija od 13,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

„Prema oceni Saveta, sistemski rizik po finansijsku stabilnost se, za sada, može okarakterisati kao umeren, uz prisustvo određenih ranjivosti koje su dominantno uzrokovane faktorima iz međunarodnog okruženja, u kontekstu i dalje visoke neizvesnosti usled rata u Ukrajini, restriktivne monetarne politike vodećih centralnih banaka i rastućih kamatnih stopa”, navodi se u saopštenju CBCG.

Kako se navodi u Izveštaju o radu Saveta za finansijsku stabilnost u 2022. godini, finansijska stabilnost tokom prethodne godine bila je očuvana, dok su rizici po njeno narušavanje bili uglavnom na umerenom nivou uprkos brojnim izazovima sa kojima se crnogorska ekonomija susrela.

„Finansijski sektor je pokazao otpornost i ostao stabilan tokom 2022. godine i pružao snažnu podršku oporavku ostalih sektora, što je rezultiralo rastom ekonomije od 6,1 odsto, kako pokazuju MONSTAT-ovi preliminarni podaci”, navodi se u Izveštaju.

Bankarski sektor, kao dominantan deo finansijskog sistema, je stabilan, profitabilan, likvidan i solventan i sa relativno niskim nivoom nekvalitetnih kredita.

„U sektoru osiguranja stabilnost je blago osnažena, dok pokazatelji ukazuju na kontinuirane pozitivne stope rasta ove delatnosti, iako i dalje uz očiglednu dominaciju obaveznih oblika osiguranja”, pokazuje izveštaj CBCG.

Ukupan promet ostvaren na Montenegro berzi, kako ističu, beleži rast u 2022. godini.

„Zaključeno je da se i dalje prisutni rizici moraju pažljivo pratiti i preduzimati mere na njihovom smanjivanju, kroz snaženje kapaciteta fiskalne politike i adekvatnu podršku strukturnim reformama”, stoji u Izveštaju.

Na sednici je razmatrana radna verzija nacionalne Fintech strategije od 2023. do 2027. godine koju je pripremila međuresorna radna grupa, uz ekspertsku pomoć konsultantske fintech firme iz Londona i finansijsku podršku Evropskog fonda za jugoistočnu Evropu (EFSE), a za čije je usvajanje nadležna vlada.

Kako je saopšteno, članovi Saveta su izrazili spremnost da, u okvirima svojih nadležnosti, daju puni doprinos efikasnoj i efektivnoj implementaciji strategije.

„Razmatran je napredak rada radne grupe koja priprema Zakon o digitalnoj imovini (koju čine predstavnici CBCG i Komisije za tržište kapitala, uz učešće Ministarstva finansija). Ovaj zakon će počivati na transponovanju relevantne EU regulative (MiCA, The Markets in Cryptoassets) i predstavljaće kredibilnu osnovu za nadzor i regulaciju aktivnosti povezanih sa digitalnom imovinom, sa posebnim akcentom na kriptovalute”, saopšteno je iz CBCG.

Savetu za finansijsku stabilnost predsedavao je guverner Radoje Žugić, a prisustvovali su članovi Saveta – Aleksandar Damjanović, ministar finansija, Željko Drinčić, predsednik Komisije za tržište kapitala, i Marko Ivanović, predsednik Saveta Agencije za nadzor osiguranja.