Vorš na čelu Feda bira između nezavisnosti i lojalnosti

Kevin Vorš (Kevin Warsh) u petak će biti zvanično inaugurisan za novog predsednika američkih Federalnih rezervi u veoma osetljivom trenutku za ekonomiju SAD. Njegov dolazak na čelo centralne banke dolazi u periodu kada se američka ekonomija suočava sa rastućom inflacijom, skupom energijom i velikim promenama izazvanim razvojem veštačke inteligencije.

Vorš je tokom poslednjih godina stekao podršku američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) zahvaljujući kritikama dosadašnje politike Federalnih rezervi i protivljenju ranijim smanjenjima kamata, prenosi Reuters.

Istovremeno, nagli razvoj AI tehnologije menja ekonomiju na načine koje je teško precizno proceniti. Zvaničnici Federalnih rezervi smatraju da bi veštačka inteligencija mogla duboko da utiče na tržište rada, poslovanje kompanija i ponašanje potrošača. Međutim, ti efekti još nisu potpuno jasni, pa će Warsh i ostali članovi centralne banke morati da donose odluke u uslovima velike neizvesnosti.

Pritisak dodatno povećava rast inflacije. Cene nafte porasle su iznad 100 dolara po barelu zbog rata između SAD, Izraela i Irana, dok rastu i troškovi uvoza, energenata i infrastrukture povezane sa AI tehnologijom. Vorš sada mora da odluči da li će Federalne rezerve podići kamatne stope kako bi zaustavile dalji rast cena ili će pokušati da izbegnu dodatno usporavanje ekonomije i tržišta rada.

Vorš je već ranije kritikovao Federalne rezerve zbog politike kupovine obveznica i tvrdio da je centralna banka izgubila pravac još 2011. godine. Sada će, međutim, njegova sposobnost da kontroliše inflaciju biti glavni test njegovog mandata. Tokom saslušanja u Senatu izjavio je da je „inflacija izbor Federalnih rezervi“, naglašavajući da centralna banka kroz kamatne stope može da utiče na potrošnju i rast cena. Problem je što je inflacija već više od pet godina iznad ciljanih dva odsto.

Njegov posao dodatno komplikuje politički pritisak iz Bele kuće. Trump je godinama napadao dosadašnjeg predsednika Federalnih rezervi  Džeroma Pauela (Jerome Powell) jer nije dovoljno brzo smanjivao kamatne stope. Iako za sada Voršu daje više prostora, tržišta pažljivo prate da li će novi šef centralne banke ostati nezavisan ili će se više prilagoditi Trampovim ekonomskim ciljevima.

Prvi veliki test za Vorša biće sastanak Federalnih rezervi 16. i 17. juna, kada će se odlučivati o kamatnim stopama i novim ekonomskim prognozama. Investitori žele da vide da li će podržati dodatno povećanje kamata ili će pokušati da ih zadrži na sadašnjem nivou. Odluke Federalnih rezervi direktno utiču na kredite, hipotekarne zajmove i troškove života građana, dok rast cena goriva i svakodnevnih proizvoda ostaje veliki politički problem za Trampovu administraciju, koja je obećavala da će brzo smanjiti inflaciju i učiniti život u Americi jeftinijim.