Kevin Vorš od početka u borbi za suzbijanje inflacije i Trampovih očekivanja

Kevin Vorš (Kevin Warsh) postao je 17. predsednik američkih Federalnih rezervi, nakon što ga je na tu funkciju nominovao predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump), a Senat odobrio imenovanje tesnom većinom, u trenutku kada se centralna banka suočava sa inflacijom pod uticajem globalnih tenzija i rata u Iranu, što ga odmah stavlja pred težak zadatak u donošenju odluka o kamatnim stopama.

On formalno nasleđuje Džeroma Pauela (Jerome Powell), koji je u prethodnih osam godina vodio Fed kroz niz kriza, uključujući pandemiju i period visoke inflacije, ali i kroz stalne tenzije sa političkim vrhom SAD. Pauel je tokom svog mandata bio poznat po tome što je insistirao na očuvanju nezavisnosti centralne banke, čak i kada je bio pod jakim pritiskom Trampa.

Sam proces izbora Vorša bio je politički veoma napet, sa tesnim rezultatom u Senatu i gotovo potpunom podelom između republikanaca i demokrata. Dok ga republikanci uglavnom podržavaju i vide kao bližeg Trampovoj ekonomskoj politici, deo demokrata je izrazio zabrinutost zbog načina na koji se vodi kampanja protiv Federalnih rezervi i njihovog rukovodstva.

Iako je Vorš na čelu centralne banke, on nema kontrolu nad odlukama o kamatama jer te odluke donosi Federalni odbor za otvoreno tržište kao celina (FOMC). On može da vodi sastanke i postavlja dnevni red, ali mora da ubedi većinu članova, među kojima postoji podela oko toga kako se boriti protiv inflacije. Jedan od članova FOMC-a biće i Pauel.

Očekuje se da će njegov mandat doneti i institucionalne promene, uključujući smanjenje bilansa Federalnih rezervi, bližu saradnju sa Ministarstvom finansija i smanjenje broja sastanaka i javnih nastupa. Vorš se zalaže za to da Fed manje interveniše na tržištu i da se više osloni na klasične alate monetarne politike, poput kamatnih stopa, umesto na masovne programe otkupa obveznica koji su korišćeni tokom prethodnih kriza.

Njegov dolazak na čelo Feda prati i širi politički kontekst, u kojem su odnosi između centralne banke i administracije bili pod velikim pritiskom, uključujući i istrage i optužbe koje su dodatno pojačale tenzije oko nezavisnosti institucije. Pauel, iako odlazi sa funkcije predsednika, ostaje u Fedu kao član odbora još neko vreme i najavio je da će podržati tranziciju, ali i ostati dok se ne razjasne sve okolnosti vezane za te političko-pravne sporove.

Vorš dolazi na čelo Feda u trenutku kada inflacija ponovo ubrzava i dostiže najviši nivo u poslednje tri godine, što komplikuje očekivanja da bi kamate mogle ubrzo da se smanje. Istovremeno zaposlenost usporava, iako je nezaposlenost na solidnih 4,3 odsto, a tržišta sada računaju da bi kamatne stope mogle ostati visoke duže vreme, pa čak i porasti sa sadašnjih 3,50 do 3,75 odsto ako se inflacija pogorša, što dodatno povećava politički pritisak na novog predsednika Feda.

Pre nego što je preuzeo vođenje centralne banke bio je gostujući saradnik za ekonomiju u okviru Hoover institucije na Univerzitetu Stanford, gde je radio kao istraživač, držao predavanja i savetovao o ekonomskim pitanjima.

U ranijoj fazi karijere bio je član Upravnog odbora Federalnih rezervi, gde je postao najmlađa osoba ikada imenovana na tu funkciju, a na to mesto imenovao ga je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš mlađi (George W. Bush).

Tokom tog perioda učestvovao je u kreiranju monetarne politike, ali je napustio funkciju nakon neslaganja sa politikom masovnog širenja bilansa centralne banke kroz otkup obveznica. Pre toga je radio u Beloj kući kao specijalni pomoćnik predsednika za ekonomsku politiku, gde je savetovao predsednika o finansijskim tržištima i ekonomskim pitanjima i koordinisao rad između predsedničke administracije i regulatornih institucija.

Bio je potpredsednik i izvršni direktor u banci Morgan Stanley, gde je radio u odeljenju za spajanja i akvizicije i brzo napredovao u okviru investicionog bankarstva. Njegova karijera je oblikovana kroz kombinaciju privatnog finansijskog sektora, državne administracije i centralnog bankarstva, što ga čini retkim primerom osobe koja je radila na najvišim nivoima i tržišta i politike.

Vorš je stekao obrazovanje na prestižnim američkim univerzitetima Stanford i Harvard, gde je završio pravo i ekonomiju, a njegov privatni život ga dodatno povezuje sa uticajnim krugovima, jer je u braku sa Džejn Lauder (Jane Lauder), naslednicom poznate porodice iz industrije kozmetike koja je bila jedna od najvećih donatora Trampove izborne kampanje za predsednika SAD. Sa suprugom i dvoje dece živi na Menhetnu u Njujorku.