Vrednost zlata najviše raste u ekstremnim uslovima

Zlato je godinama unazad siguran način ulaganja i čuvanja vrednosti novca za sve one koji imaju višak kapitala. U proteklih godinu dana ovaj plemeniti metal doživeo je svoj vrhunac krajem februara i početkom marta, nakon početka rata u Ukrajini, posle čega je krenuo trend pada cena plementih metala.

Tako je, prema podacima sajta Goldprice, cena zlata 7. marta ove godine iznosila 65.714 dolara za kilogram i 2.044 dolara po unci, da bi 6. oktobra dostigla vrednost od 55.175 dolara za kilogram, odnosno 1.716 dolara po unci.

“Kada je počeo rusko-ukrajinski sukob cena zlata odreagovala je uvećanjem svoje vrednosti. Cena je u prvim ratnim danima rasla pet-šest odsto na dnevnom nivou, pa je tako zlato zabeležilo rast od nekih 30 odsto, da bi se nakon tog perioda vrednost zadržala na tom nivou. Kako su dani prolazili, bilo je sve izvesnije da neće doći do sukoba između Rusije i Severnoatlantske alijanse (NATO) i zlato je počelo lagano da stagnira. Ukupna stagnacija zadržala se na kumulativnom nivou od nekih deset odsto. Ako posmatramo vrednost zlata u prethodnim mesecima, možemo je oceniti kao horizontalnu liniju ispresecanu svakodnevnim fluktuacijama prema gore i dole”, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs direktor Zlatare Gold Ranko Jocović.

Zbog sve većih tenzija izazvanih sukobom Rusije i Ukrajine ceo svet se suočava sa rastućom inflacijom. Naš sagovornik smatra da inflacija koja je zahvatila sve društvene sfere ozbiljno preti da uvede svet u hiperinflaciju i stagflaciju, dok su se centralne banke kao krovni regulatori zaduženi za projektovanje inflacije i njeno držanje pod kontrolom suočile sa velikim izazovima. Jedna od monetarnih mera kojoj pribegavaju sve centralne banke jeste i podizanje kamatnih stopa.

Na pitanje na koji način povećanje kamatnih stopa utiče na investitore da se opredele za ulaganje u zlato, Jocović objašnjava da novac postaje sve skuplji i ocenjuje da je nepoznato kako će ove mere uticati na suzbijanje inflacije, ako vrednost dobara raste iz dana u dan.

„Podizanje kamatnih stopa moglo bi do dovede do smanjenja ulaganja u zlato, ako bi kamatne stope postale dovoljno interesantne da privuku investitore da ulažu novac u štedne depozite. Trenutni rast kamata ne bi trebalo značajno da promeni trend“, dodaje on.

U zlato se, kako kaže Jocović, ulaže kako bi se sačuvala nezavisnost od ekonomskih i političkih faktora, da bi se postigla finansijska sloboda i samostalnost i sačuvala kupovna vrednost novca.

“Jedna od premium osobina zlata jeste njegova likvidnost. Zlato poseduje najveći stepen likvidnosti i opšte je poznato da vrednost zlata najviše raste u ekstremnim uslovima. To zapravo znači da će najviše vredeti u situaciji kada nam je novac najpotrebniji. Dakle, ukoliko dođemo u neku nezavidnu situaciju, zlato će biti naš solidarni partner da je prebrodimo“, ističe direktor Zlatare Gold.

Kako objašnjava naš sagovornik, vrednost zlata najviše vredi u ovakvim situacijama jer investitori pribegavaju sigurnim ulaganjima, vodeći računa da ona budu likvidna.

“Unovčavanje zlata nije proces za koji je potrebno određeno vreme kao sto je slučaj sa prodajom nepokretnosti. To je transakcija koja se odmah realizuje”, napominje Jocović.

Komentarišući profil ulagača u zlato kako u svetu, tako i u Srbiji, on kaže da su to većinom obrazovani i ekonomski mudri ljudi srednje životne dobi, koji ne žele svoj kapital da prepuste avanturističkim ulaganjima i valutnim rizicima.

Komentarišući profil ulagača u zlato kako u svetu, tako i u Srbiji, on kaže da su to većinom obrazovani i ekonomski mudri ljudi srednje životne dobi, koji ne žele svoj kapital da prepuste avanturističkim ulaganjima i valutnim rizicima.

“Novac ulagača najčešće potiče od isplata dividendi ili prihoda od samostalne delatnosti u zavisnosti od organizacionog oblika firme, prebacivanja štednih depozita iz banaka zbog niskih kamatnih stopa, ali i od dugogodišnjih ušteđevina u raznim valutama koje su se našle pod rizikom inflacije i nepovoljnih kurseva. Fizička lica koja imaju značajan broj nepokretnosti i koriste visoku cenu za prodaju istih taj novac hedžuju ulaganjem u zlato. Takođe, fizička lica koja su prodala vlasničke udele u firmama i iste osiguravaju od valutnih rizika”, objašnjava Jocović.

U poslednje vreme, prema njegovim rečima, trend ulaganja u zlato našao se u sferi interesovanja sve većeg broja pravnih lica. Naime, ulagači koji imaju status pravnih lica kupuju zlato iz neraspoređene poslovne akumulacija (dobiti) koja im ne treba za obavljanje poslovne aktivnosti. Tako kupljeno investiciono zlato nalazi se u vlasništvu i posedu pravnog lica.

“Trend ulaganja u zlato je u stalnom porastu. Podatak svetskog saveta za zlato govori da se od 2000. godine do danas taj trend uvećava 12 odsto na godišnjem nivou. Kada nastupi neki ekstremni događaj, interesovanje može da skoči i do 1.000 odsto. U tim situacijama, najveći broj zahteva nije moguće uopšte realizovati zbog nestašice koja ubrzo nastupi”, kaže Jocović.

Velika tražnja dovela i do nedostatka investicionih pločica i zlatnika

U situacijama kao što je ova danas, kada kod ljudi i lokalno i širom sveta preovlađuje osećaj neizvesnosti, saveti o investiranju se kratkoročno gledano svode na ograničavanje rizika i izbor “proverenih” modela investiranja, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs finansijski savetnik i direktor razvoja u britansko-srpskoj kompaniji Tehnološko partnerstvo Vladimir Veličković.

On napominje da osim klasične mantre “keš je kralj” i opreza u preteranom izlaganju trošenju u bilo kom pogledu, treba imati na umu slabljenje vrednosti novca zbog inflacije i ipak treba razmišljati o njegovom očuvanju. Tada se, prema njegovim rečima, prirodno kao prve opcije, posebno na našim prostorima, ispostavlja ulaganje u investiciono zlato, i naše najpopularnije – nekretnine.

„Tokom ove godine bili smo svedoci da je došlo čak i do nedostatka investicionih pločica i zlatnika kod nas, što govori o navikama ljudi da im je zlato i dalje jedna od prvih opcija. Takođe, fascinantan rast cena nekretnina sa jedne strane potvrđuje gornje pravilo, ali znači i da na našem tržištu nemaju saznanja ni mogućnosti da investiraju u mnoge druge sofisticirane načine„, ističe Veličković.

On navodi se čuvanje novca može da se planira i u nekoj stabilnoj valuti, gde se dolar u poslednjih mesecima pokazao kao vrlo otporan na sve skorašnje krize, a takođe beleži i rast.

„Dugoročno gledano, plan investiranja ne bi trebalo da poremeti trenutna situacija, ako imamo u vidu vremenski period od 5-10-20 godina. U tom slučaju, svakako se savetuje kontinuirano plansko ulaganje u akcije na svetskim berzama, u industrije koje dobro poznajete i imate određena saznanja o trendovima i tržišnim kretanjima“, zaključuje naš sagovornik i dodaje da u ovoj opciji definitivno ne treba ispustiti iz vida kriptovalute, proverene NFT i druge projekte zasnovane na tehnologijama koje će obeležiti naše živote u narednim decenijama, kao što je naredna generacija interneta Web 3.0 ili blokčejn kao decentralizovana platforma koja sve više dobija primenu.

„Jer u aspektu planskog dugoročnog ulaganja krize su prolazne, a vrednosti, brendovi i tehnološki napredna rešenja i kompanije ostaju i samo će dobijati na vrednosti“, ocenjuje Vladimir Veličković.

– U pisanju teksta učestvovao i Marko Andrejić

Pročitajte i drugi deo našeg istraživanja o zlatu kao investiciji u vreme krize: Zašto je ulaganje u zlato bolje od štednje u bankama i kupovine nekretnina?