Zalagaonice krše zakon kada unovčavaju čekove

Samo banke smeju da daju kredite i pod određenim uslovima institucije elektronskog novca, ali iako zalagaonice to ne bi smele da rade, čini se da nesmetano godinama daju pozajmice građanima, i to uz veoma visoke kamate, izveštava Euronews Srbija.

U zalagaonicama kažu da im dolaze ljudi koji su u škripcu i kojima treba gotovina za plaćanje računa, dečjih ekskurzija, za vraćanje dugova i raznih usluga koje čekovima ne mogu da plate.

„Sistem funkcioniše tako što za ček od 5.000 dinara daju 4.500 dinara, uz proviziju od 10 odsto, a onaj ko želi da ‘otkupi’ ček posle mesec dana zalagaonici mora da vrati 5.000 dinara. Zalagaonice imaju tri opcije za one koji za mesec dana ne sakupe novac da otkupe svoj ček. Prva i najčešća je da ga puste i da se korisniku preko banke naplate sredstva, druga je da klijent plati još 500 dinara provizije za sledeći, pa isto toliko za svaki naredni mesec. Onima koji sakupe 5.000 dinara vraćaju ček“, piše Euronews.

Sa rastom kamata i sve nepovoljnijim zvaničnim uslovima zaduživanja, čini se da imaju i sve više klijenata, jer je mnogim građanima teško da premoste do prvog u mesecu i naredne plate.

Iz Narodne banke Srbije naglašavaju da se radi o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna zatvora, kao i da je u nadležnosti tužilaštva da utvrđuje odgovornost vlasnika firmi koje se bave time.

„Kada se neko poput zalagaonica bavi unovčavanjem čekova uz proviziju, to predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Provizija koju građanin plaća zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje. Ako građanin preda ček na 5.000 dinara zalagaonici, a od zalagaonice dobije 4.500 dinara, ta provizija od 500 dinara je zapravo kamatna stopa od 10 odsto, i to ne godišnja, već nedeljna, petnaestodnevna, mesečna, u zavisnosti od toga na koji period se odlaže naplata ili eventualno otkup čeka“, rekli su iz NBS za Euronews Srbija.

Takođe napominju da rad zalagaonica nije regulisan posebnim propisima, niti one imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije. Bavljenje unovčavanjem čekova na taj način predstavlja neovlašćeno kreditiranje.