Da li se isplati da preduzetnik istovremeno bude vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću?

Frilenseri, svi oni koji imaju dodatni posao pored rada za poslodavca, kao i penzioneri, mogu da postanu preduzetnici.

Advokat Branislav Vještica kaže da ne postoje nikakve zakonske prepreke kada je reč o angažovanju preduzetnika kao zaposlenih na neodređeno vreme u nekoj kompaniji.

“Ono što može biti eventualna kočnica je da poslodavac zatraži od zaposlenog koji se bavi preduzetništvom da se ne može samostalno baviti istom delatnošću kao i sam poslodavac. Ova odredba ugovora o radu se može odnositi na zaposlenog i određeni period nakon prestanka radnog odnosa. Ovakve odredbe ugovora mogu postojati kao klauzula zabrane konkurencije. Za delatnost koja se može obavljati samo uz odobrenje nadležnog organa, radnja se može registrovati”, objašnjava Vještica.

Naš sagovornik navodi da mogu postojati ograničenja i kada je reč o državnim službenicima, kojima je u skladu sa unutrašnjim pravilnicima službe zabranjeno osnivanje preduzeća. Takođe, između preduzetnika kojima je to dopunski rad i onih kojima je to osnovna profesija postoji razlika u izmirivanju troškova prema državi.

Međutim, ako vlasnik preduzetničke radnje želi da bude i vlasnik privrednog društva, prema rečima poreskih savetnika to ne bi bila dobra odluka, jer takva situacija ne bi bila finansijski isplativa.

Vlasnik privrednog društva može istovremeno da bude i preduzetnik. Ali uprkos nepostojanju zakonskih prepreka ovakav način rada nije finansijski isplativ, jer u tom slučaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaća po oba osnova.

“Takođe, u ovoj situaciji se javljaju povezana pravna lica, što dovodi do obavezne izrade studije o transfernim cenama gde se jasno pokazuje veza između privrednog društva i preduzetnika. Sve dok nisu uvedene transferne cene imali smo česte situacije da je jedno fizičko lice i preduzetnik i osnivač d.o.o. Sada su takve situacije u praksi veoma retke”, navodi Vještica.

Počev od 2013. godine, Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje dostavljanje izveštaja o transfernim cenama, kao i da transakcije sa povezanim licima budu posebno iskazane u poreskom bilansu.

Transferna cena je ona koja je nastala u transakcijama sredstava ili stvaranjem obaveza između povezanih lica. To je robna razmena između matične kompanije i njene filijale ili između dve filijale iste kompanije. Te cene su niske i po pravilu oslobođene ekstremnih uticaja tržišnih oscilacija.

Dešava se da multinacionalne kompanije manipulišu ukupnim profitom koristeći transferne cene. One ga prebacuju u zemlju u kojima imaju filijalu, a u kojoj je poreska stopa niža nego u zemlji u kojoj je stvoren. Takođe, koriste transferne cene za ostvarivanje bolje konkurentske pozicije na tržištu.

“U Srbiji je obaveza utvrđivanja efekata po osnovu transfernih cena u poređenju sa cenama po principu „van dohvata ruke“, u transakcijama sa povezanim licima, propisana Zakonom o porezu na dobit pravnih lica”, kaže za Biznis.rs predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ mr Snežana Mitrović.

Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.

“Najvažnije je da sve transakcije sa povezanim licima po transfernim cenama budu ispravno evidentirane u glavnoj knjizi, u računovodstvenoj evidenciji, na osnovu tačnih računovodstvenih isprava”, objašnjava Mitrović.

Ukoliko poreski obveznik ne dostavi u predviđenom roku izveštaj o transfernim cenama, može biti kažnjen novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara za poresko nepriznati trošak. Takođe, može biti izrečena i novčana kazna u rasponu od 10.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Izveštaj o transfernim cenama se dostavlja Poreskoj upravi u istom roku koji je propisan za predaju poreskog bilansa i poreske prijave. Ovaj rok za pravna lica iznosi 180 dana od isteka poreskog perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza, a za preduzetnike do 15. marta tekuće za prethodnu godinu.