Da li stranci imaju probleme kada otvaraju firme u Srbiji?

Srbija je jedan od svetskih lidera kada je reč o broju otvorenih radnih mesta kroz projekte stranih direktnih ulaganja posmatrano prema broju stanovnika.

Nedavno su i nemački privrednici koji imaju firme u Srbiji izrazili zadovoljstvo poslovnom klimom u našoj zemlji uz navode da još uvek treba da se radi na poboljšanju nekoliko aspekata poslovanja, pre svega na smanjenju korupcije, ali i na većoj pravnoj sigurnosti i većoj efikasnosti javne uprave i administracije.

Kada je reč o osnivanju stranih preduzeća u Srbiji, investitori nemaju većih problema pri formiranju kompanije.

„U Republici Srbiji osnivač bilo koje forme privrednog društva može biti i strano fizičko ili strano pravno lice. Takođe, strano fizičko lice može se registrovati kao preduzetnik u našoj državi“, kaže za Biznis.rs, advokat iz kancelarije Papadakis & Čabarkapa, Andrijana Ristić.

Strano pravno lice, kao i strano fizičko lice mogu biti osnivači d.o.o, a strano fizičko lice može se registrovati kao preduzetnik. Za samu registraciju osnivanja u Agenciji za privredne registre (APR) ne postoje dodatni uslovi koji se nameću stranim osnivačima.

Postupak registracije podrazumeva da se Agenciji za privredne registre dostavi propisana dokumentacija, koja se jedino razlikuje u načinu dokazivanja identiteta osnivača u zavisnosti od države porekla. Neophodno je da domaće fizičko lice dostavi fotokopiju lične karte, dok stranac dostavlja fotokopiju pasoša, odnosno lične karte, ako poseduje ličnu kartu izdatu za strance u Republici Srbiji, dok strana pravna lica moraju dostaviti izvod iz matičnog registra.

„Međutim, napominjem da forma dokumenata koja stranci dostavljaju iz svojih matičnih država, moraju da budu u odgovarajućoj formi i prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica. Dodatno, ako se radi o preduzetniku, stranac koji želi da se tako registruje mora da ima privremeni boravak u RS i radnu dozvolu. APR neće tražiti ovu dokumentaciju, ali ako ista ne postoji postojaće problemi sa otvaranjem računa, ali i problemi sa poreskom upravom koji može dovesti do oduzimanja PIB-a pa samim tim i do faktičkog onemogućavanja poslovanja“, naglašava Ristić.

Kada je reč o registraciji osnivanja privrednog društva ili preduzetnika u Republici Srbiji, ne postoje bilo kakve razlike u pogledu države iz koje stranci dolaze – uslovi su isti za sve.

Međutim, pored samog postupka registracije pred APR-om, postoji još nekoliko koraka koje osnivači moraju preduzeti kako bi zaista i mogli da posluju preko svog novoosnovanog društva, odnosno preduzetnika – otvaranje računa, poreski postupak, registracija stvarnog vlasnika i sl. U ovoj fazi može doći do svojevrsnih razlika u zavisnosti od toga da li naša zemlja sa njihovom zemljom ima potpisane određene bilateralne ugovore, ili u zavisnosti od toga da li dolaze iz zemalja koje se smatraju poreskim rajevima.

Takođe, u Republici Srbiji postoje određene delatnosti za čije obavljanje je neophodno prethodno pribaviti dozvolu nadležnih organa (npr. obavljanje delatnosti investicionog društva).

„U pogledu pribavljanja pojedinih od ovakvih dozvola, moguće je da se dokumentacija koju treba dostaviti, može razlikovati u zavisnosti od činjenice da li se kao osnivači pojavljuju domaća ili strana lica – npr. za dozvolu za obavljanje delatnosti investicionog društva, strana pravna lica dodatno moraju dostaviti dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranom pravnom licu učešće u osnivanju brokersko-dilerskog društva u Republici Srbiji. Opet, u zavisnosti od konkretne države, zavisi i način potvrđivanja verodostojnosti ovih isprava“, objašnjava Ristić.

Dokumentacija za osnivanje privrednog društva ili preduzetničke radnje, ista je bez obzira na to ko je osnivač, i spisak iste se može najlakše pronaći na sajtu Agencije za privredne registre. Tako, za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću potrebno je dostaviti:

• Popunjenu registracionu prijavu osnivanja

• Osnivački akt na kojem su potpisi notarizovani, a ako je potpisan i notarizovan u inostranstvu, treba da ima apostil, ili u zavisnosti od zemlje u kojoj je notarizovan, možda će morati da ima i punu legalizaciju

• Dokaz o identitetu članova društva (za domaće fizičko lice – fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu u Republici Srbiji, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre)

• Odluk o imenovanju zastupnika društva (ukoliko nije imenovan osnivačkim aktom)

• Potvrdu banke o uplati novčanog uloga, odnosno sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga (ako se ulog uplaćuje/unosi u društvo pre registracije)

• Dokaz o uplati naknade