E-sanduče će biti obavezno za sva pravna lica od sledeće godine

Digitalizacija javnih usluga je važan proces za poslovni ambijent jer ga čini jeftinijim za poslovanje, privreda je konkurentnija, a smanjuje se i mogućnost za korupciju, poruka je panela o digitalizaciji javnih usluga, koji je održan u okviru Kopaonik biznis foruma.

Kako je istakao direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, digitalizacija je doprinela transformaciji javne uprave, rastu ekonomije i investicijama baziranim na inovacijama. Od E-vrtića, prijava za vakcinaciju, pa do infrastrukturnih projekata kao što je Data centar u Kragujevcu i E-sanduče.

“Uspostavili smo E-sanduče kao tehničko rešenje i način komunikacije države sa građanima. Da podsetimo da će od marta sledeće godine biti obaveza da sva pravna lica imaju elektronsko sanduče na portalu E-uprave i da će na taj način morati da komuniciraju sa državom”, rekao je Jovanović i dodao da su značajno digitalizovane usluge za građane, a da je sada fokus upravo na privredi.

“Trudimo se da u skladu sa registrom administrativnih postupaka koji je uspostavljen za privredu i koji je dostupan na portalu E-uprave masovno digitalizujemo usluge za pravna lica i to radimo sektorski, jedno po jedno ministarstvo, jedna po jedna uprava. U ovom trenutku su dostupne 42 usluge za pravna lica na portalu elektronske uprave, što je nedovoljno naspram 2.000 postupaka koliko postoji za privrednike”, naglasio je Jovanović.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu rekao da se radi na takozvanom uvođenju elektronskih pisarnica u svim republičkim organima i lokalnim samoupravama.

“Da ne koristimo onaj čuveni pečat koji stalno držimo u fioci, već da sve radimo E-pečatom, koji je zaživeo. Tek onda ćemo moći u potpunosti da pružamo usluge pravnim licima i da na taj način komuniciramo sa njima”, zaključio je Jovanović.

Jedna od važnijih reformi i za građane i za privrednike jeste i reforma katastra nepokretnosti. Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković istakao je da je zemljišna administracija, u koju spada i katastar, deo najsloženijeg procesa. Prema njegovim rečima, preostalo je još 426.000 zaostalih predmeta, ali je situacija nakon digitalizacije znatno bolja jer se 60 odsto predmeta sada radi digitalno, a 40 preko šaltera, i to putem zakazivanja, pa redova više nema.

“Svih 11 digitalnih servisa RGZ-a su besplatni i svi pomažu građanima. Do sada smo napravili svu infrastrukturu od optičkih kablova u svih 176 katastarskih jedinica, odnosno službi, što utiče i na brzinu protoka informacija”, naglasio je Drašković i pozvao privrednike da koriste geoprostorne podatke RGZ-a koji su pouzdani i transparentni.