Isplati li se tužiti nesavesnog poslovnog partnera?

Nacrt Zakona o parničnom postupku izazvao je burne reakcije kako u advokatskim krugovima tako i u široj javnosti pre svega zbog cene parničnih postupaka. Najniža cena advokatskih usluga u parničnim postupcima povećana je sa šest na 9.000 dinara.

Advokat Branislav Vještica kaže da je izmenama advokatske tarife donja granica vrednosti spora na koji se primenjuje najniža cena podignuta na 750.000 dinara, a u svim parnicama do tog iznosa cena advokatskih usluga će nadalje biti 9.000 dinara za podnesak i 10.500 dinara za zastupanje na ročištu.

Najniža sudska taksa za parnični postupak pred sudom opšte nadležnosti je 1.900 dinara, a najviša 97.500 dinara.

Međutim uopšteno je prema rečima advokata teško odrediti cenu parničnog postupka jer na konačni iznos utiče mnogo različitih činilaca.

“O tome koliko košta parnični postupak se ne može govoriti na uopšten način. Štaviše, teško se može odrediti i raspon u okviru koga se kreće ‚‚cena” parničnog postupka. Koliko će koštati parnični postupak zavisi od različitih faktora, a pre svega od vrednosti spora, dužine trajanja postupka, vrste dokaza koji će biti izvođeni u toku postupka i niza drugih okolnosti na koje stranke ponekad ni ne mogu da utiču. Upravo zbog toga se na pitanje koliko košta parnični postupak može dati odgovor tek kada se uradi procena konkretnog predmeta i kada se sagleda celokupna faktička i pravna situacija određenog spora”, za Biznis.rs objašnjavaju u advokatskoj kancelariji Milošević.

Isplativost pokretanja parničnog postupka protiv poslovnog partnera

Jedan od velikih problema u poslovanju, kako privrednih društava, tako i preduzetnika, je neredovna naplata potraživanja. Neredovno neizmirenje potraživanja može uticati na poslovne rezultate privrednih subjekata, ali i dovesti do nelikvidnosti poverilaca ili do procesa stečaja.

Potraživanja dospevaju odmah ako u ugovoru nije navedeno drugačije. Uprkos tome, dolazi do izostanka uplate. Razlozi za to su različiti, ali posledice za sve strane su neprijatne. Trideset dana nakon dospeća nastupa docnja. Kao poverilac imate mogućnost da angažujete agenciju za naplatu potraživanja kako biste došli do svog novca.

Za naplatu potraživanja možete angažovati advokata, koji će, pre svega, poslati dopis dužnicima i vansudski pokušati da naplati potraživanje.

Naplata potraživanja se može vansudski ostvariti promenom modaliteta ispunjenja obaveze, davanjem određenih izjava, jemstvom, uspostavljanjem dodatnih garancija, kao i na druge načine koji zavise od međusobnog dogovora između poverioca i dužnika.

Vođenje parničnog postupka protiv poslovnog partnera je najčešće poslednje sredstvo prinude poslovnog partnera na izvršavanje obaveza i uglavnom predstavlja završnicu neuspešne poslovne saradnje.

“U tom smislu, kada ne postoji način da poslovni partneri reše pitanja koja su među njima sporna, a ako nije moguće dogovoriti ni sprovođenje nekog alternativnog postupka rešavanja sporova kao što je na primer postupak medijacije, parnični postupak je jedino preostalo rešenje. Isplativost vođenja parničnog postupka, osim što zavisi od osnovanosti tužbenog zahteva, zavisi pre svega od solventnosti dužnika. Ako dužnik nije solventan ili nema imovine, vođenje parnice i dobijanje pozitivne presude koja je u praksi neizvršiva, u tom slučaju nema praktičnog efekta, osim eventualno neke lične satisfakcije”, navode advokati iz kancelarije Milosevic Law Firm.

Cene parničnih sporova privrednih subjekata se kreću od 3.900 do 390.000 dinara.

Novi protesti advokata i stav Advokatske komore Srbije

Nove, više cene parničnih postupaka, kao izmena Zakona o parničnom postupku po kojoj će svi oni koji ne mogu da plate sudsku taksu snositi sve troškove postupka, povod su za još jedan protest advokata zakazan za danas u 14.00 sati ispred Advokatske komore Srbije.

“Naime, podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u roku dospelosti smatra se da je povučen. Sudske takse u Srbiji izuzetno su visoke – za skoro svaki spor sudska taksa iznosi desetine hiljada dinara i to samo za jednu fazu sudskog postupka, kojih ima jako puno”, kažu iz Udruženja radnika na internet koji pozivaju na protest.

Međutim, Advokatska komora Srbije objavila je saopštenje u kome navodi da povodom poziva advokatima upućenih preko društvenih mreža od strane advokata pojedinaca i pojedinih udruženja građana koja nisu povezana sa advokaturom, Upravni odbor Advokatske komore Srbije smatra da su otklonjeni svi razlozi za proteste nakon sporazuma sa Ministarstvom pravde.

“Upravni odbor Advokatske komore Srbije ukazuje da je potpisivanjem Sporazuma između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde od 04.06.2021. godine otklonjen razlog za organizovanje protesta i obesmišljen zahtev za povlačenje Nacrta zakona o izmenama I dopunama Zakona o parničnom postupku”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je sporazumom konstantovano da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku neće ići u dalju proceduru i određuje se formiranje nove Radne grupe za izradu teksta Nacrta u kojoj će advokatura imati 50 odsto članova, čime je potvrđeno da izmene i dopune Zakona neće biti donete bez konsensusa sa advokaturom o svim ključnim pitanjima.

Pri ovakvom stanju stvari, Upravni odbor Advokatske komore Srbije smatra da organizovanje daljih protesta protiv spornog Nacrta nema više nikakve veze sa samim tekstom nacrta i borbom za prava građana, već su u funkciji borbe za vlast u komorskim organima.

“Upravni odbor Advokatske komore Srbije ocenjuje ovakvo ponašanje kao neodgovorno prema advokatima koje ima za cilj da advokaturi suzi polje delovanja, ukloni je iz pregovaračkog procesa i uvede u obustavu rada. Advokatska komora Srbije ne osporava pravo na javno okupljanje i izražavanje mišljenja, ali ukazuje da stavovi i zahtevi izneti od strane neformalnih organizatora protesta nisu stavovi Komore”, zaključak je u saopštenju.