Kako je svet slatkiša za 10 godina postao ozbiljan biznis?

Kada im odlazak u Sjedinjene Američke Države u potrazi za boljim poslovnim i životnim prilikama nije uspeo, Boris i Sanja Pezelj odlučili su da zaplove preduzetničkim vodama. Po ugledu na inostranu firmu, koja se u Srbiji bavila sličnim poslom, osnovali su Candy Universe.

Njihovi štandovi sa najraznovrsnijim slatkišima mogu se danas – deset godina kasnije – naći u tržnim centrima širom Srbije.

„Kao i većina drugih preduzetnika u našoj zemlji, uvideli smo da nemamo gde dalje. Odlazak u SAD nije uspeo, rad u nekom sistemu nismo želeli, kao ni surove šefove… Videli smo kako posao rade ljudi u inostranstvu, malo prilagodili ponudu i koncept našem mentalitetu i uspeli u tome. Sve što smo postigli uradili smo moja supruga Sanja i ja. Svi naši saradnici su ljudi koje smo u našoj svakodnevnoj borbi malo zarazili našim ponašanjem i odnosom i koji sada nose veći deo svakodnevnog posla. To su ljudi koji su dodali vrednost svemu što smo mi pokrenuli. Bez roditelja i najbližih prijatelja verovatno bi sve bilo drugačije“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs suosnivač kompanije Candy Universe Boris Pezelj.

Da bi uspeli u realizaciji svoje ideje koristili su sve dostupna sredstva, pa i kredite banaka, kako bi unapredili prodaju, posebno kada su ušli u proizvodnju čokolade.

„Mi prodajemo gumene bombone, čokoladne dražeje, ručno rađene čokolade i dezerte, a na tri lokacije imamo i belgijske praline, i to u sistemu gde se za istu cenu kupuje apsolutno sve što je ispred vas. To na najvećim kioscima može da bude i više od 60 različitih vrsta slatkiša. Trenutno imamo 10 prodajnih mesta u najvećim tržnim centrima u Srbiji. Od 2014. godine imamo i online shop“, priseća se naš sagovornik.

Korporativni pokloni

Već tri godine bave se i korporativnim poklonima kroz novi brend Acante, koji je nastao usled čestih upita i poslova koji su im sami dolazili zbog njihove prisutnosti i ponude. Naime, imaju set od tridesetak različitih kutija koje posebno brendiraju za svakog klijenta, prema njihovim standardima, i koje pune belgijskom čokoladom.

Njihov način prodaje krajnjem kupcu u tržnim centrima odmah je privukao pažnju.

„Novac koji sam zaradio radom u SAD, plus pozajmice od roditelja i prijatelja, bio je dovoljan samo za početak. Vrlo brzo su nas uočili tržni centri i krenule su ponude. U tom periodu smo bukvalno čekali dnevne pazare da bi ih u ratama uplaćivali stolarima, plastičarima, dizajnerima, štamparijama, prvo distributerima za slatkiše, a onda i proizvođačima slatkiša… Bio je to jedan veoma dinamičan period života, posebno jer su nam deca još bila mala“, ističe Boris Pezelj.

Naš sagovornik tvrdi da su već posle otvaranja drugog prodajnog mesta mogli da kažu – „ovo nam je dosta i imamo dovoljno da živimo jedan normalan život u Srbiji“. Ali svi ti pozivi i otvorene šanse su ih „vukle za rukav“ i oni su, nošeni plimom potražnje, otvarali i po tri nova prodajna mesta godišnje.

„Velikim sistemima je sve to smešno, ali za nas dvoje je bilo nezamislivo“, kaže Boris.

Prema njegovim rečima, imali su i nekoliko većih grešaka prilikom tog „megalomanskog“ širenja. Ulazili su bukvalno u sve tržne centre gde su bili pozvani, ali su isto tako brzo i zatvarali svoje prodavnice.

„Imali smo četiri poštene greške sa pozicijama. Recimo, tek 2019. godine smo rešili da kupimo nov, lep i kvalitetan auto, da malo probamo da otputujemo negde dalje, nakon sedam godina rada. Međutim, pandemija korona virusa nas je dočekala i naše uživanje u rezultatima trajalo je bukvalno šest meseci. Od tada smo u konstantnoj borbi za opstanak“, naglasio je Pezelj.

U planu i franšiza

U svom poslovanju imaju dve glavne linije – onu koja je usmerena na potrošače (B2C) kroz prodajne objekte i online prodavnicu, i onu usmerenu na komunikaciju sa firmama i korporacijama (B2B) koje svojim zaposlenima, klijentima i saradnicima poklanjaju po njihovim standardima napravljena pakovanja čokolade.

„Imamo ideju za franšizni odnos i u procesu smo izrade celokupne dokumentacije za prodaju koncepta pojedincima i sistemima. Imali smo direktne upite iz Mađarske i Rumunije, ali je to bez nekog velikog investitora za nas nedostižno. Primeniti isti sistem rasta za tržište i zemlju u kojoj ne živimo bilo bi za nas baš problematično. Mi smo ovde mogli da otvaramo jedno po jedno prodajno mesto, ali u inostranstvu bismo morali minimum četiri ili pet da otvorimo odmah, da edukujemo ekipu menadžera i da onda njima prepustimo rad. Za to je definitivno najbolje rešenje franšiza„, ocenio je naš sagovornik.

Dodaje da su u procesu razvijanja celog koncepta, ali da je uz sve dnevne aktivnosti teško tako dalekosežan plan sprovesti u delo.

Najveći izazovi korona kriza i globalizacija

Tokom deset godina poslovanja gotovo da nisu imali direktnu konkurenciju, kaže Pezelj. Pre nekoliko godina se pojavio švedski koncept samoposluživanja, ali je brzo i zatvoren.

„Imamo najave da će se uskoro pojaviti neki internacionalni brend. Videćemo, ali sve je to jako relativno. Mi konkurenciju vidimo u sladoledu, ostalim kolačima i slatkišima, jer kada vam se jede slatko svašta dolazi u obzir, zar ne? Pojavili smo se kao konkurencija firmama koje su već radile u tom svetu korporativnih poklona, tako da sada tu tražimo svoje mesto. Prepoznatljivi smo po potpunoj transparentnosti i tu se izdvajamo po alatu za poređenje na sajtu Acante, kojim potencijalni klijent odmah može da u svoj budžet uračuna naše čokolade i pakovanja. Izabere tri vrste i uporedi njihove kvalitete, gramažu, izgled, cenu…“, navodi naš sagovornik.

Pored nesigurnosti kod samih kupaca koji i dalje strepe od Covida-19, usled čega oko 25 odsto ljudi više ne ulazi u tržne centre, globalizacija i ukrupnjavanje poslovanja takođe predstavljaju veliki problem za Candy Universe.

„Mali proizvođači nemaju iste šanse kao veliki, stari, domaći i svetski proizvođači. Mi ne možemo da se pojavimo tako lako u trgovinskim lancima, jer ako ispoštujemo sve zadate parametre nama ostane baš malo, i to je jedan začarani krug“, objašnjava Pezelj.