Kazne za privredni prestup do tri miliona dinara

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u 2021. godini broj prijavljenih odgovornih lica osumnjičenih za privredni prestup bio je manji za 25 odsto, a pravnih lica za 27 procenta u odnosu na 2020. godinu.

Sa druge strane, za 58 odsto je povećan broj osuđenih odgovornih lica u pravnom licu, dok je prema podacima RZS više osuđenih pravnih lica za 48 odsto.

“Privredni prestup je u suštini povreda pravila koje se odnosi na privredno ili finansijsko poslovanje kompanije koja je pripisana zakonom, kao što su na primer Zakon o računovodstvu, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o energetici i drugi”, objašnjava advokat Bojan Đukanović iz advokatske kancelarije Papadakis Čabarkapa Law Office.

Predviđene kazne za privredni prestup

Pored krivičnih dela i prekršaja, privredni prestupi takođe spadaju u korpus kaznenog prava.

Naš sagovornik kaže da je bitno napomenuti da za privredne prestupe odgovara pravno lice, ali i odgovorno lice u pravnom licu, i da je njima moguće izreći kazne, zaštitne mere i uslovnu osudu.

Za privredne prestupe propisane su isključivo novčane sankcije, pri čemu se prilikom odmeravanja visine kazne uzima u obzir visina prometa po računu.

Najmanja moguća kazna za pravna lica je 10.000, a najveća tri miliona dinara. Za odgovorna lica u pravnom licu najmanja moguća kazna je 2.000 a najveća 200.000 dinara.

Iako zakon o privrednim prestupima ne predviđa kaznu zatvora, postoji mogućnost da se osuđeno odgovorno lice ipak nađe „iza rešetaka“. Kazna zatvora nije propisana kao sankcija za privredne prestupe, međutim ukoliko osuđeno odgovorno lice ne plati kaznu u propisanom roku, ta novčana kazna se može zameniti kaznom zatvora srazmerno novčanom iznosu – za svakih započetih hiljadu dinara jedan dan zatvora, ali najviše šest meseci.

“Osim kazni predviđene su i zaštitne mere su kao što su javno objavljivanje presude, oduzimanje predmeta, zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti. Sud može učiniocu privrednog prestupa izreći jednu ili više zaštitnih mera kad postoje zakonom predviđeni uslovi za njihovo izricanje”, navodi Đukanović.

Prilikom uslovne osude za privredni prestup sud odredi novčanu kaznu s tim da je kazna uslovna, odnosno neće morati da se plati ukoliko okrivljeni ne učini nov privredni prestup u određenom vremenskom periodu koje odredi sud.

Takođe, prema podacima RZS u prethodnoj godini najveći broj osuda je za povrede propisa o računovodstvu – 97,5 odsto kod odgovornih lica i 96,4 procenata kod pravnih lica. Za mnoge privrednike koji su napravili privredni prestup osim novčane najgora kazna je zabrana obavljanja delatnosti.

Na pitanje da li nakon privrednog prestupa pravno lice može nastaviti sa obavljanjem iste delatnosti, advokat ističe da može nastaviti sa obavljanjem iste delatnosti, osim ukoliko nije izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja te delatnosti.

“Za vreme dok ta mera traje, pravno lice ne može da obavlja delatnost koja mu je zabranjena”, kaže advokat Bojan Đukanović.