Na koji način deca ili supružnici mogu da naslede preduzetničku radnju?

Da li se preduzetnička radnja može naslediti ili prebaciti na decu i supružnika jedna je od čestih nedoumica preduzetnika. Za razliku od privrednog društva, preduzetnik nema mogućnost direktnog nasleđivanja, ali ipak svoj biznis može na određeni način da “prebaci” na drugu osobu.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava da preduzetnik za svog života može preneti radnju na drugo lice.

“Taj proces se odvija tako što osoba koja preuzima posao osniva svoju preduzetničku radnju, a zatim se sklapa ugovor kojim se prenose ime, naziv radnje, kao i određene obaveze koje su nastale u poslovanju sa klijentima. Ugovor o sukcesiji se obično pravi kod advokata, a njegova svrha je da novi preduzetnik preuzme sva prava i obaveze prethodnog vlasnika. Na primer, ako dete preuzima radnju od roditelja, ovim ugovorom se formalizuje preuzimanje obaveza koje su ranije bile odgovornost roditelja”, navodi naš sagovornik.

Nakon ovog procesa, nova preduzetnička radnja dobija isto ime kao i prethodna, kao i sva prava i obaveze povezane s njom.

Međutim, prema rečima Rajića, u praksi se ovakav prenos radnje ne događa često.

Najčešće se dešava u manjim privrednim entitetima, posebno kod zanatlija, gde dete želi da preuzme radnju svog roditelja zbog lokalne prepoznatljivosti imena. Kada preduzetnička radnja dostigne veći nivo poslovanja, vlasnici se često odlučuju da je transformišu u privredno društvo, najčešće društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), koje ima drugačiji pravni okvir i fleksibilnije mogućnosti prenosa vlasništva.

Preduzetnik takođe ima mogućnost da prenese radnju na bilo koje lice, ali isključivo putem ugovora. Jedan od problema kod preduzetničkih radnji je to što su one pravno vezane za samog preduzetnika, koji odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze radnje.

“Sve što preduzetnik uradi direktno je povezano sa njim kao privatnim licem. Za razliku od toga, privredno društvo ima nezavisan pravni status, što omogućava osnivaču da svoj udeo u društvu ili celo društvo prenese na druge osobe, uključujući i decu. Deca tada nasleđuju udeo u firmi kao pravnom licu, što je znatno jednostavnije i pravno jasnije u poređenju sa sukcesijom preduzetničke radnje”, kaže Rajić.

Kada je u pitanju preduzetnička radnja, ona se ne može delimično preneti ili podeliti. Novi vlasnik preuzima radnju kao celinu putem ugovora o sukcesiji. Ovaj ugovor obavezuje novog vlasnika da preuzme sva prava i obaveze povezane s radnjom, uključujući i dugove ili ugovorne obaveze koje su prethodno nastale.

U praksi, ovo znači da nova osoba mora biti spremna da preuzme kompletnu odgovornost za poslovanje, kako finansijsku, tako i pravnu.

Način oporezivanja ne pravi razliku

Jedna naša čitateljka postavila je pitanje da li se može naslediti i način poslovanja preduzetnika, odnosno vođenje knjiga ukoliko je prethodni preduzetnik u PDV sistemu, ili da se nastavi sa paušalnim oporezivanjem ako nije prešao limit od šest miliona dinara prometa.

“Pitanje nasleđivanja preduzetničke radnje ne zavisi od načina oporezivanja. Bez obzira na to da li je u sistemu vođenja knjiga ili je paušalno oporezovana, postupak prenosa je isti. Stručnjaci objašnjavaju da, kada novi preduzetnik preuzme radnju, on preuzima i njen način poslovanja. Na primer, ako je prethodni vlasnik bio u PDV sistemu, novi vlasnik će nastaviti vođenje poslovnih knjiga u skladu s tim. S druge strane, ako je radnja bila paušalno oporezovana, novi vlasnik može nastaviti poslovanje pod istim uslovima, sve dok se ne pređe zakonski limit prometa od šest miliona dinara”, odgovara naš sagovornik.

Prema rečima stručnjaka, proces prenosa preduzetničke radnje nije posebno komplikovan, ali zahteva pažljivo planiranje i formalizaciju ugovora kako bi se izbegli eventualni pravni problemi.

Zanimljivo je da, prilikom ustupanja radnje, neki troškovi koji bi se javili gašenjem radnje bivaju izbegnuti. Na primer, dozvole i registracije vozila ostaju važeće, a dažbine na zalihe robe se ne plaćaju.

U slučaju smrti vlasnika, porodica ima 30 dana da obavesti Agenciju za privredne registre (APR) ukoliko želi da nastavi s radom. Ako se naslednici odluče na drugačiju organizaciju, mogu osnovati privredno društvo i na taj način, takođe, nastaviti delatnost.

„Ako su prisutni dugovi, naslednici najpre moraju rešiti dugovanja, a tek nakon toga mogu raspolagati imovinom. U slučaju da se delatnost transformiše u privredno društvo, sva prava i obaveze prelaze na novoosnovanu firmu”, zaključuje koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.