Poreska reforma kao podrška poslodavcima u borbi za domaću radnu snagu

Naš ključni problem, kada je radna snaga u pitanju, je to što smo mi u stanju da uvezemo nekvalifikovane radnike, pa zato na gradilištima možete da sretnete majstore iz Bangladeša, Indije, Filipina, ali nemamo mogućnost da lako i brzo uvezemo visokokvalifikovanu radnu snagu, a naša i dalje emigrira u ogromnom broju. To je gubitak koji ne možemo da nadoknadimo, nemamo ni mogućnosti ni para, a bez takve radne snage naša privreda ne može da raste, bar ne onoliko brzo koliko je to nama potrebno, tvrdi profesor Svetislav Kostić sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

U razgovoru za Biznis.rs on navodi da je upravo rešavanje tog problema ono što stoji kao logika poreskih mera koje su deo inicijative iza koje je suštinski stala skoro cela srpska IT privreda. Ove mere su deo poreskog paketa koji bi u skupštinu trebalo da uđe u novembru i koji bi trebalo da pomogne srpskim poslodavcima u borbi za domaću radnu snagu sa stranom konkurencijom. Takođe, imaju za cilj da pomognu prelazak sadašnje srpske privrede na takozvani “model 4.0”, pri čemu borba da se zadrži domaći talenat, i to kod srpskih poslodavaca, igra ključnu ulogu.

“Deo tih predloga je već izašao u javnost, poput oslobođenja od godišnjeg poreza na plate za mlađe od 40 godina i mere koje su vezane za stimulaciju onih koji su uključeni u sektor istraživanja i razvoja”, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje šta bi nove mere mogle konkretno da znače za srpsko tržište rada, profesor Kostić kaže da se nalazimo u jednom prelaznom periodu od zemlje jeftine radne snage, što je bio model u kome smo uspevali da privučemo određeni obim stranih investicija, ali i dalje nismo uspeli da pređemo korak da budemo dovoljno razvijeni da možemo da zadržimo našu najkvalifikovaniju radnu snagu.

“Možemo da kažemo da je pandemija korona virusa donekle pomogla Srbiji da zadrži značajan ljudski kapital. Mislim da takav efekat, odnosno taj stepen zadržavanja, pa čak i povratka značajnog broja ljudi u zemlju, ne bismo mogli da ostvarimo nikakvim merama”, smatra naš sagovornik.

Nula poreza za stvaranje intelektualne svojine

Predložene poreske mere, prema rečima profesora Kostića, imaju dva aspekta. Prvi je da su one nastavak nečega što je počelo da se radi 2018. godine, a reč je o merama koje su pratile suzbijanje zloupotreba paušalnog oblika oporezivanja, odnosno prikrivanja suštinskog zaposlenja.

“Međutim, tada je zaključeno da bi se brzim akcijama i kažnjavanjem ljudi fundamentalno oštetila srpska privreda i da bi trebalo da joj pružimo određeni period i mere koje bi mogla bezbedno i mirno da koristi. Tada smo osmislili podsticaje u oblasti poreza na dobit koji su uvedeni krajem 2018. godine, koji u Srbiji i danas postoje, a to je da se svaki dinar utrošen za istraživanje i razvoj poreski priznaje kao dva. Istovremeno, efektivna stopa poreza na prihode od intelektualne svojine koju stvorite u Srbiji, bilo da je reč o patentima ili autorskim pravima (kao na primer softver), iznosi tri odsto, a ne 15 procenata, koliko je opšta stopa. Ukoliko se intenzivno bavite stvaranjem intelektualne svojine, recimo softverom, teorijski bi vaša stopa poreza mogla biti i nula, kombinacijom ova dva podsticaja”, ističe Kostić.

Krajem 2019. godine uveden je Test samostalnosti za preduzetnike sa prelaznim periodom od tri godine. Tada je shvaćeno da su prethodno opisani podsticaji pruženi na nivou poreza na dobit pravnih lica, a koje koriste i ostale grane privrede, ne samo IT, nedovoljni, odnosno da je srpska privreda i dalje uglavnom vezana za poslovni model u kome trošak radne snage igra ključnu ulogu, što je nažalost poslovni model u kome se ne stvara velika dodatna vrednost.

“Onda je osmišljena ideja da se, kroz olakšicu na porez za sve zaposlene koji su angažovani na aktivnostima istraživanja i razvoja, poslodavci jednostavno podrže da promene poslovni model i uđu u tu rizičniju, ali daleko profitabilniju formu poslovanja, Na taj način se i privlače ljudi da se vrate. Na primer, oslobođenje od poreza za mlade do 40 godina ima za cilj da na neki način stimuliše naše najkvalifikovanije ljude da ostanu u zemlji. To je dodatni podsticaj i za one koji žele da dođu kod nas, primarno iz okolnih zemalja koje gravitiraju Srbiji – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije…”, objašnjava naš sagovornik.

Niska stopa poreza na dobit nije presudna za investicije

Profesor Kostić kaže da se od 2000. godine poreski efekat posmatrao u smislu da ćemo manjim poreskim opterećenjem privrede postići veći privredni rast i smanjiti nezaposlenost. To se nametalo kao logično rešenje, za čiju tačnost, tvrdi on, ne postoji dokaz.

“Sve naše podsticaje koji su smanjivali bruto platu zaposlenih poklonili smo poslodavcima u vidu subvencija. To radimo već decenijama. Ipak, zanemarivši prava radnika praktično smo ugrozili sposobnost srpskih poslodavaca da budu poslodavci, jer nemaju kome da daju posao, svi su otišli negde drugde”, navodi naš sagovornik i dodaje da u mnogim sektorima ljudi odlaze nezadovoljni stanjem u društvu i odnosom prema zaposlenima, a ne samo visinom zarada.

“Druga stvar je što smo mi imali ideju da će niska stopa poreza na dobit biti nešto što će privlačiti investicije. Tako smo od 2004. do 2012. godine bili zemlja sa najnižom stopom poreza na dobit u Evropi – 10 odsto. Prateći nas slično su uradili Bugarska, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, sada i Mađarska sa svojih 9 odsto, dok sve ostale zemlje imaju veće stope poreza na dobit od nas”, ocenjuje profesor Kostić.

On objašnjava da je zatim 2012. i 2013. godine praktično utrostručena efektivna stopa poreza na dobit.

“Sa efektivnih pet odsto – zakonski je bilo 10, ali zbog brojnih podsticaja se svodilo na pet – mi smo povećanjem nominalne stope na 15 odsto i ukidanjem podsticaja u vidu poreskih kredita za ulaganje u osnovna sredstva, što su manje-više svi koristili, efektivnu približili nominalnoj stopi i tako utrostručili opterećenje dobiti. Uprkos tome, poslednjih godina smo apsolutni prvaci u privlačenju stranih direktnih investicija, što znači da se pretpostavka da niska stopa poreza na dobit privlači investicije pokazala netačnom”.

Najznačajnije ulaganje u obrazovanje

Profesor Svetislav Kostić smatra da mora da se promeni model kako bi se Srbiji omogućio održiv rast i njenim privrednicima da idu korak dalje. Uz to, kao ključnu stvar ističe ulaganje u kvalitet obrazovanja i promenu obrazovne politike, kao na primer – „odustajanje od potpuno pogrešnog modela dualnog obrazovanja koji je primereniji 19. veku, a ne modernom društvu 21. veka“. Takođe, napominje značaj promene opšte društvene klime i odnosa prema različitostima u njemu.

“Da biste aktivirali nečiji kreativni potencijal, ta osoba mora da se oseća prijatno i kao deo određenog društva, a to znači da moramo da osiguramo da poželi da taj potencijal ispolji ovde. To su elementi koji moramo da uzmemo u obzir prilikom kreiranja naše nove poreske politike.”

Naš sagovornik zaključuje da je najveći problem za realizaciju poreske reforme to što razmatranje i pripremu kvalitetnog predloga nije moguće uraditi za manje od dve godine.

“Morate da izmerite efekte, da se uradi kvalitetna ekonometrija, da se pogleda šta su radili drugi nama slični. Zatim i da se privreda pripremi i prilagodi za nešto što je ozbiljna promena. To praktično znači da ona vlada koja pokrene ceo postupak neće biti ista ona koje će pokupiti lovorike kada stignu rezultati, i zato je vrlo malo spremnih da krenu u taj posao”, ističe profesor Svetislav Kostić.