Koje zemlje su najveći izvoznici čokolade?

Članice Evropske unije su u 2023. godini izvezle 867.000 tona čokolada i čokoladica u zemlje van EU. Ovaj rezultat predstavlja povećanje od dva odsto u poređenju sa 2022. godinom kada je izvezeno 852.000 tona.

U odnosu na deceniju ranije, tačnije 2013. godinu, rast izvoza dostigao je 35 odsto. Prema podacima koje je objavio Eurostat, tada je izvezeno 643.000 tona slatkiša.

Najveći izvoznici čokolade Evropske unije u zemlje van EU u 2023. godini bili su Nemačka sa 221.000 tona ili 26 odsto ukupnog izvoza, zatim Holandija sa 123.000 tona (14 odsto), Poljska sa 115.000 tona (13 odsto), Belgija je na četvrtom mestu sa eksportom od 96.000 tona (11 odsto) i Italija na petom mestu sa 92.000 tona (11 procenata).

Pet najvećih izvoznika EU u zemlje koje nisu članice imalo je udeo od tri četvrtine ukupnog izvoza čokolade i čokoladnih pločica u države van Evropske unije.

Kada je reč o državama u svetu koje izvoze najveće količine čokolada u zemlje van EU su Velika Britanija sa 315.000 tona (36 odsto), zatim Sjedinjene Američke Države sa 72.000 tona (osam procenata), Rusija sa 65.000 tona ili sedam odsto, zatim sledi Kanada sa 31.000 tona odnosno četiri odsto i na kraju liste prema učešću je Australija sa 27.000 tona ili tri odsto.

Države koje se ne nalaze u okviru EU najviše su čokolade i čokoladnih proizvoda uvozile iz Švajcarske koja je vodeća na listi sa 62.000 tona (36 odsto), a zatim sledi Ujedinjeno Kraljevstvo sa 61.000 tona (36 odsto), Ukrajina sa 22.000 tona (13 odsto), Turska sa 7.000 tona (četiri procenta), i Norveška sa 3.000 tona (dva odsto).

Krajem prošle godine kakao je dostigao rekordne cene. Tokom 12 meseci 2023. porasle su za oko 75 odsto, a stručnjaci su ovaj skok pripisali lošim usevima u Obali Slonovače i Gani. Te afričke zemlje, naime, snabdevaju svet sa čak dve trećine ukupnih količina (zrna) kakaoa. Međutim, usled ekstremnih vremenskih uslova i bolesti useva, kao i zbog manje upotrebe đubriva od strane farmera, rod je bio nešto slabiji.

Kako je ranije rekao za Biznis.rs Petar Jovanović, direktor i suvlasnik kompanije Eugen Chocolate, koja pravi ručno rađene čokoladne proizvode, kada je reč o Srbiji takođe je inflacija uticala na rast cena sirovina u čokoladnoj industriji.

“Tu su i kriza energenata i rat u Ukrajini. Samo kakao zrno je berzanska roba i na nju utiče niz drugih faktora, vezanih za tropska područja odakle dolaze. Poslednjih nekoliko godina je u permanentnom rastu”, navodi Jovanović.

Početkom 2024. godine, predstavnici državne firme Transcao sa Obale Slonovače koja se bavi preradom naveli su da su prestali da kupuju kakao zbog njegove cene, ali da se još uvek obrađuje kakao iz zaliha, ali nije rečeno u kom kapacitetu.

Prognozira se da bi se uskoro moglo zatvoriti još velikih državnih fabrika među vodećim uzgajivačima Obale Slonovače. Inače, ova zemlja proizvodi skoro polovinu svetske proizvodnje kakaoa.