Erdogan, težak ali neizbežan saveznik NATO

Zapadne prestonice sve više su uznemirene zbog produbljivanja veza između turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika Rusije Vladimira Putina. Dvojica lidera sastali su se dva puta u poslednjih 20 dana, a Turska, iako članica NATO, ne samo da nije uvela sankcije Rusiji, nego prelazi na trgovinu sa njom u rubljama umesto u dolarima i evrima.

Neimenovani zapadni zvaničnici na čije izjave se poziva Financial Times, naveli su da su zabrinuti zbog obećanja turskog i ruskog lidera da će proširiti saradnju u oblasti trgovine i energetike nakon što su njih dvojica u petak održali četvorosatni sastanak u Sočiju. Zvaničnik EU rekao je da Brisel „sve pažljivije prati tursko-ruske odnose“.

Visoki zvaničnik nagovestio je da bi zemlje EU mogle da pozovu svoje kompanije i banke da se povuku iz Turske, ukoliko Erdogan bude nastavio da preti drugoj NATO članici, Grčkoj. Nekoliko evropskih zvaničnika reklo je da EU još nije povela zvanične razgovore o mogućim posledicama po Tursku, kao i da je nejasno šta su se Erdogan i Putin dogovorili, ali i da bi sankcije EU prema Turskoj predstavljale izazov za njene članice.

Takođe su moguće i pojedinačne sankcije država članca EU ukoliko se Turska previše približi Rusiji. „Mogle bi da traže ograničenja u finansiranju trgovine ili da zatraže od velikih finansijskih kompanija da smanje finansiranje turskih kompanija“, naveo je neimenovani izvor. Nagoveštaji potencijalnog kažnjavanja Turske došli su nakon što je Ukrajina navodno presrela dokument iz Moskve koji opisuje načine kako da se pomogne Rusiji da izbegne sankcije preko ruskih banaka.

Vašington je više puta upozorio da će „sekundarnim sankcijama“ kazniti zemlje koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije. Američko Ministarstvo finansija upozorilo je u junu turske zvaničnike i bankare da ne smeju postati kanal za ilegalni ruski novac. Erdogan je po povratku iz Sočija, međutim, govorio o „veoma ozbiljnom razvoju“ u korišćenju ruskog sistema platnih kartica Mir.

Moskva je saopštila da je Turska pristala da plaća ruski gas u rubljama. Putin i Erdogan su potvrdili da su razgovarali o daljem razvoju bankarskih veza i trgovini u rubljama i lirama. Erdogan je rekao da će Mir kartice pomoći ruskim turistima da plaćaju hotele i ostalo, dok zapadni zvaničnici strahuju da bi ovaj sistem plaćanja mogao da bude iskorišćen za zaobilaženje sankcija protiv Rusije.

U tekstu pod naslovom „Teško je živeti blisko, a nemoguće bez“ Turske, Politico navodi da se Erdogan u istoj nedelji sastao u Iranu sa Putinom i tamošnjim predsednikom Ibrahimom Raisijem, koji su neprijatelji Zapada, ali i ključno pomogao u sklapanju sporazuma za izvoz žita iz Ukrajine. Turska, jedina članica NATO koja nije uvela sankcije Rusiji, takođe je jedina koja kupuje rusko oružje.

Pozicija Turske u odnosu na Ukrajinu i Rusiju je prilično složena i dvosmislena, ocenjuje Deutsche Welle. Iako je članica NATO, Turska se trudi da se pozicionira kao most između Zapada i Rusije. Turska ima svoje strateške nacionalne interese i nije joj u interesu da otvoreno zauzima prorusku ili prozapadnu poziciju. Činjenica da je uspela da odigra ulogu posrednika između Moskve i Kijeva u sporazumu o izvozu žita verovatno je dokaz da Rusija takođe vidi ulogu Turske kao veoma korisnu za svoje interese.

Ankara ima moćne poluge. Vitalni je partner EU u borbi protiv terorizma i u kontroli priliva izbeglica. U Turskoj je zadržano oko 3,7 miliona izbeglica iz Sirije u okviru sporazuma iz 2016. godine, zahvaljujući kojem je zaustavljen priliv migranata u Evropu. U isto vreme Ankara je zapretila ulaganjem veta na prijem Švedske i Finske u NATO, zbog njihove navodnje podrške Kurdima.