Telekom Srbija postaje multinacionalna kompanija – i taj proces je nepovratan

Telekom Srbija postavio je ambiciozne ciljeve: da dobije kreditni rejting, listira se na evropskoj berzi i emituje korporativne obveznice. Zatim, da do 2029. godine stigne do tri milijarde evra prihoda, da se pozicionira na tržištima Nemačke i SAD, predvodi trku u razvoju 5G mreže u Srbiji, ali i nastavi sa širenjem putem akvizicija.

O tome kako će postići ono što je zacrtao, u intervjuu za Biznis.rs govori generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.

Polako se bliži kraju 2024. godina – a u 2023. prihodi Telekoma Srbija grupe su, kako ste ranije izjavili, premašili dve milijarde evra računajući od 2018. godine. Kako stoje stvari u 2024. godini kada je reč o prihodima i da li ste na putu da ostvarite najavljeni cilj – tri milijarde evra prihoda do 2029. godine?

– Već na polovini ove godine se pokazalo da je udeo prihoda Telekom Srbija grupe van Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine porastao na osam odsto, dok su prihodi u našoj i ove dve zemlje na 92 odsto. Zašto to pominjem? Zato što smo na ta tri tržišta klasičan telco operater koji ima infrastrukturu i usluge, dok smo se na ostalim tržištima širili kao medijska i MVNO  kompanija, sa ponudom sadržaja. Tako smo u Hrvatskoj i Sloveniji prisutni preko kanala Arena, gde zarađujemo od kablovskih operatera, dok smo u Severnoj Makedoniji i Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj, a uskoro i u SAD prisutni kao virtuelni operater, a prodajemo i televiziju.

Dakle, van osnovna tri tržišta, u zemljama u kojima nemamo infrastrukturu, ali imamo servis i sadržaj, uspevamo da dođemo do bitnog broja korisnika. U Hrvatskoj imamo prihod veći od 25 miliona evra, u Austriji smo prošle godine ostvarili 30 miliona evra, i prihod sa takvih tržišta raste.

To nas ohrabruje, pogotovo što se radi o tržištima gde nismo imali velika infrastrukturna ulaganja kao na matičnom, pa se investicija utoliko brže vraća, čak možda i brže nego što smo očekivali. Zato verujemo da je cilj od tri miiljarde evra prihoda do 2029. godine itekako dostižan, sa tim da čak više računamo na “strana” tržišta – a pogotovo na Nemačku i SAD,  nego na domaće na kome procenjujemo da ćemo dostići prihode od oko 1,4 milijarde evra.

Zašto verujete da su Nemačka i SAD tržišta budućnosti za Telekom?

– Radi se o zemljama gde je brojna ne samo naša dijaspora, nego i građani Hrvatske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine… to su sve naši potencijalni korisnici, standard je viši, pa i prihod po korisniku, a verujemo da ćemo uspeti da povećamo i profit, s obzirom na to da nismo imali velika ulaganja u infrastrukturu. Zato bi buduća struktura prihoda do 2029. i trebalo da bude takva da više prihoda dolazi sa “stranih” tržišta – to bi značilo ne samo veću profitabilnost već i stabilnost kompanije, kao i diversifikaciju prihoda, jer je tržište Srbije trenutno faktički ono iz koga dolazi najviše prihoda, ali i najviše finansira razvoj kompanije.

To bi na neki način značilo da prestajete da budete “lokalna” kompanija?

– Nama je cilj da postanemo multinacionalna kompanija. Iako deluje daleko, to nije neostvarivo, jer smo na vreme shvatili da su klasični telco operateri u krizi. Izvor njihove krize je da se najveći izvor prihoda nalazi na digitalnim platformama, ali ono što ni najveći među njima nisu videli je da ne treba da budu skoncentrisani samo na sopstvene korisnike. Velike platforme poput Amazona ili Netflixa su shvatile da su potencijalni korisnici svi na svetu koji imaju internet, a mi se vodimo njihovom logikom. Pravimo, međutim, miks strategija. Primera radi, u ponudi imamo televizijske programe za koje su zainteresovani korisnici u Austriji i Nemačkoj – i koristimo tu priliku koja nam se nudi.

Kada se govori o prihodima Telekoma, zapravo se govori o mogućnostima kompanije da obezbedi dovoljno novca da redovno posluje, isplati obaveze, ostvari dobit koja bi značila i dividendu za akcionare i eventualno se upusti u preuzimanje na domaćem tržištu ili u regionu. Krenimo od emisije korporativnih obveznica – koja je njihova svrha, pošto je ranije bilo reči o tome da će poslužiti za prikupljanje novca za razvoj poslovanja i eventualno „prepakivanje“ obaveza?

– Za sada nijedna kompanija sa Zapadnog Balkana nije uradila ono što mi radimo – dobijamo kreditni rejting, izlazimo na evropsku berzu i emitujemo korporativnu obveznicu na toj berzi. To smo već jednom planirali, ali su nas izbijanje rata u Ukrajini, kao i kasnija nestabilnost na međunarodnim tržištima kapitala i rast kamatnih stopa zaustavili u tome.

Mi smo danas već prisutni na međunarodnom tržištu kapitala, pošto možemo da računamo na finansijsku podršku Evropske investicione banke, Švedske izvozne banke, kao i američke EXIM banke – nismo oslonjeni samo na domaće izvore. Opet, diversifikacija izvora finansiranja je uvek dobra, a dobijanje kreditnog rejtinga i izlazak na berzu može doneti samo dobro kompaniji kao što je Telekom, koja će imati jasan i transprarentan pokazatelj kako posluje, a pri tome može da bude i uzor drugima. Smatram da je to važno i zato što nam je država vlasnik – a država je i sama dobila investicioni rejting, pa se to pozitivno odražava i na Telekom.

Kada je reč o korporativnoj obveznici, nama nije cilj da povećavamo dug, već da refinansiramo deo manje povoljnih kredita, pošto već od ove godine poslujemo sa pozitivnim cash-flow i faktički ćemo početi da smanjujemo dug. Smatramo da je pravi trenutak za to, pošto je počeo trend snižavanja kamatnih stopa.

Kolika je vrednost emisije i zašto je odabrana strana berza umesto Beogradske, koja se takođe priprema da bude mesto za plasman korporativnih obveznica?

– Sled koraka je sledeći: Skupština akcionara nam daje odobrenje za emisiju čija je vrednost u rasponu od 450 do 800 miliona evra – što znači da će konačna odluka zavisiti od situacije na tržištu, a znamo da američki Fed i Evropska centralna banka spuštaju referentne stope i trend je smanjenja kamatnih stopa.

Osim podrške Skupštine akcionara, nama je potreban kreditni rejting barem dve od tri globalne rejting agencije – Moodys, S&P ili Fitch, a zatim sledi izlazak na berzu i emitovanje obveznice. Sam tajming emitovanja zavisiće od naše i procene partnera u ovom procesu, a to je Bank of America, ali može se desiti već do kraja oktobra ili u prvom kvartalu naredne godine. Za razliku od 2022. godine, ovoga puta je sigurno da ćemo dobiti rejting, izaći na berzu i plasirati obveznicu – sve ostalo je stvar određivanja pravog tajminga i poštovanja berzanskih procedura.

Na tajming, naravno, danas utiču brojne globalne neizvesnosti, ali sam uveren da ćemo uspešno plasirati obveznicu, dobiti dobru kamatu i refinansirati deo kredita, što će nam dati dodatnu snagu.

Kada je reč o odluci da se ide na stranu berzu, podsetio bih da smo mi prvi emitovali korporativnu obveznicu na domaćem tržištu 2020. godine, ali danas smatramo da možemo da dobijemo bolju cenu za našu obveznicu na stranoj berzi.

Telekom Srbija očigledno nastavlja sa politikom širenja putem akvizicija – među kablovskim operaterima najnovije je preuzimanje u Čurugu, dok je otvorena mogućnost za kupovinu Mondo INC, izdavača “Kurira”, za šta ste zatražili dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije Severne Makedonije. Kakav je plan iza takve strategije širenja?

– Kada je reč o malim kablovskim operaterima u Srbiji, sada je njihova cena povoljnija nego ranije i možemo povoljno da “pokupimo” i takva lokalna tržišta. Što se tiče Monda, odnosno medija, mi nikada nismo krili nameru da budemo glavni agregator sadržaja u regionu, pošto verujemo da je budućnost u tome da će korisnici birati koje platforme ih interesuju, a mi svakako želimo da budemo ta “ikonica” koju će odabrati da kliknu.

Naša konkurencija stvarala je nove medijske brendove poput N1 ili Nova.rs, dok je naš pristup bio da stvaramo partnerstva sa onima koji su već bili prepoznatljivi u digitalnoj sferi. Naše partnerstvo sa Wireless Media traje već dvadesetak godina, od stvaranja portala Mondo, ali konačnu odluku o tome da li ćemo i u kom procentu ući u preuzimanje donećemo pošto regulatorna tela donesu odgovarajuće odluke.

Koji ishod očekujete kada je reč o poslovanju Telekoma na Kosovu i Metohiji?

– Mi smo najveća srpska kompanija koja je prisutna na KiM, sa 250 zaposlenih i oko 30.000 domaćinstava u srpskim sredinama, a naše poslovanje u potpunosti je regulisano Briselskim sporazumom. Nikakvih problema nismo imali do dolaska na vlast administracije Aljbina Kurtija, koja je svesna da bi naš “odlazak” bio signal Srbima da napuste KiM. Verujem da je to namera koja stoji iza pokušaja gašenja Telekoma u avgustu prošle godine, ali smo uspeli da ambasadama SAD i država EU u Prištini dokažemo da Kurtijeva administracija u našem slučaju krši lokalne zakone, i to tako što ih tumači na jedan način kada je reč o srpskim, a na potpuno drugačiji način kada je reč o albanskim kompanijama.

Zahvaljujući međunarodnom pritisku, uspeli smo da se odbranimo od toga, ali i pokušaja da nam oduzmu lokalne operatere koje smo preuzeli, kao i da krenemo u “kontraofanzivu”. Učestvujemo, naime, na tenderu za 5G licencu na teritoriji celog Kosova i Metohije, što mislim da nisu očekivali da će se desiti.

Trebalo je da do 26. septembra objave po kojoj proceduri će dodeljivati licence, sa čim kasne – ali sam uveren da nema razloga da ne dobijemo jednu od tri licence koja će nam omogućiti ne samo da proširimo usluge, nego i da poboljšamo njihov kvalitet u srpskim sredinama. Takođe sam ih i javno upozorio tokom nedavnog boravka u Prištini da bi fingirana dodela frekventnog opsega dvema prištinskim kompanijama značila i pokretanje velikog sudskog spora ne samo protiv prištinske administracije, već i ta dva postojeća operatera.

Ipak, verujem da ćemo na kraju dobiti 5G licencu i sigurno duplirati broj radnih mesta na Kosovu i Metohiji. U tome će biti i neke istorijske pravde, jer smo mi jedini mobilni operater koji tamo posluje sa profitom, za razliku od njihovih, od kojih je jedan nastao tako što je infrastruktura oteta Telekomu Srbija posle 1999. godine. Takođe, verujem da će, s obzirom na kvalitet, sve više Albanaca koristiti naše usluge.

Jedno od obaveznih pitanja kada je reč o Telekomu Srbija je da li treba očekivati privatizaciju odnosno prodaju dela paketa akcija – a podsetimo naše čitaoce da osim akcija države (58,11 odsto) i nas građana postoji i paket od 20 odsto akcija koje kao sopstvene poseduje sam Telekom Srbija. Da li se planira promena vlasništva nad nekim od tih paketa?

– Pitanje privatizacije je pitanje za većinskog vlasnika, a naše je da radimo na tome da kompanija sve više vredi.

Vrednost Telekoma se povećala ne samo zato što imamo veću EBITDA, već je napravio i snažnu fizičku infrastrukturu, a ušli smo i u medije i digitalne servise. Na moju veliku žalost, pošto dolazim iz “klasičnog” telco biznisa, danas on manje vredi od “medijskog” dela i digitalnih servisa, i zato očekujemo da će vrednost kompanije dalje rasti, pa nam i kreditni rejting dolazi u pravom trenutku – kada želimo da u naredne tri godine u potpunosti konsolidujemo kompaniju. Ako hoćete da budete prava multinacionalna kompanija, to je neminovno – i korporativno upravljanje i redovno izveštavanje na berzi i transparentno poslovanje. A jednom kada to uradite – nema povratka, svake godine morate biti sve bolji.

Autor: Milica Rilak

Tekst je objavljen u oktobarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs