U Švajcarskoj moguće plaćanje poreza kriptovalutama

Iako je možda delovalo nezamislivo da kriptovalute uđu u tradicionalni bankarski sistem, to se ipak desilo. Naime, u jednoj evropskoj zemlji moguće je plaćanje poreza kriptovalutama. U pitanju je Švajcarska, koja sada definitivno vodi u trci za uvođenjem kriptovaluta u tradicionalne bankarske sisteme.

Ili se prilagođavate ili umirete – to je mantra širom sveta kada je u pitanju usvajanje digitalizacije, uključujući kriptovalute, od strane tradicionalnih banaka, piše Euronews.

A Evropa u ovom trenutku prednjači u globalnoj trci, i to sa Švajcarskom na vrhu, i to ne samo u tome da neki od njenih stanovnika mogu sada da plaćaju kafu koristeći kriptovalute, već i svoje poreze. Euronews podseća i da će od 1. januara 2025. godine na snagu stupiti i regulativa o kripto-aktivi (MiCAR), pa će biti lakše praćenje transakcija i od tog dana pružatelji usluga moraju dobiti ime onog ko šalje i onog ko prima kripto imovinu, bez obzira na iznos koji se prenosi.

„Evropa je ovde postala jedan od lidera, posebno kada govorimo o ovoj regulativi kripto imovine“, rekao je Ilja Volkov, član odbora Crypto Valley asocijacije na simpozijumu nevladine organizacije Web3 u Ženevi.

Na simpozijumu su se okupili predstavnici tradicionalnih i digitalnih banaka i provajdera blokčejn usluga, kako bi razgovarali o usvajanju tehnologije i kriptovaluta.

I na pitanje da li bi bitcoin mogao da završi na redovnom bankovnom računu, Volkov je odgovorio – sigurno.

„Klijenti tradicionalnih banaka ih već pitaju o pristupu kriptovalutama“, rekao je Volkov, objašnjavajući da je evolucija ove tehnologije slična prelasku sa plaćanja kreditnim karticama na Apple ili Google plaćanja.

Volkov je rekao da će ta tehnologija postati ne samo očekivana, već i potrebna korisnicima tradicionalnih finansijskih institucija.

„Mislim da je to veoma važno, jer je transparentnije i efikasnije u pogledu troškova“, rekao je on, govoreći o tome kako je tehnologija koja stoji iza kriptovaluta, nazvana blokčejn, decentralizovana.

To znači da mu nisu potrebni posrednici, što smanjuje troškove, dok se kriptografija u blokčejnu – mreži računara koja se koristi za čuvanje zapisa o transakcijama – smatra garancijom za zaštitu imovine klijenata.

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta je nedavno porasla na više od 2,6 triliona dolara (2,4 triliona evra) širom sveta, otprilike polovinu nemačkog nominalnog BDP-a.

Oni funkcionišu izvan uspostavljenih finansijskih sistema i nisu vezani za materijalnu imovinu poput zlata ili time da njima upravljaju centralne finansijske institucije. Međutim, kao rezultat toga, kriptovalute imaju tendenciju da budu nestabilnije od tradicionalnih valuta.

Kriptovalute se kreiraju putem računarskog procesa koji se zove rudarenje, što je, takođe, način na koji se transakcije zvanično unose u blok lanac, odnosno blokčejn.

Njegova decentralizovana priroda, koja beleži svaku transakciju u ovoj mreži, obezbeđuje transparentnost.

Investitori i analitičari sve više smatraju da je kripto „digitalno zlato“, jer se smatra bezbednim, zbog upotrebe kriptografije koja obećava 100 odsto sigurnost od kršenja identiteta.

Popularni primeri kriptovaluta uključuju itirijum i bitcoin, koji je upravo dostigao novu najvišu vrednost svih vremena. Međutim, kritičari koncepta tvrde da njegova suštinska vrednost – zapravo stoji na nuli.

„Bitcoin nije ispunio obećanje da će biti globalna decentralizovana digitalna valuta i još uvek se jedva koristi za legitimne transfere“, rekli su Ulrih Bindzajl (Ulrich Bindseil) i Jirgen Štark (Jürgen Stark), dva zvaničnika Evropske centralne banke (ECB), u nedavnom postu na blogu.

Rekli su da bitcoin nije pogodan kao sredstvo plaćanja ili kao investicija, jer su transakcije koje ga koriste i dalje spore i skupe.

Iako učesnici Web3 bankarskog simpozijuma, takođe, priznaju da ima mnogo toga da se uradi kako bi se omogućilo da kriptovalute ispune svoj puni potencijal, oni već zamišljaju gde bi sve kriptovalute mogle da se iskoriste, uključujući plaćanje i ulaganja. Prema navodima eksperata, korišćenje kriptovaluta se već širi po preduzećima i klijentima u Evropi.

„Za maloprodajne kupce, blokčejn može doneti veću transparentnost jer kada plaćate, zaista možete da pratite transakciju gde ide vaš novac, gde je došao i gde ide, što je zaista dobra prednost“, rekao je Volkov.

Iako će kripto služiti kao alternativni oblik plaćanja u budućnosti, on veruje da će tradicionalne lokalne valute i dalje biti jake u narednim decenijama.

Jednom kada blokčejn tehnologija bude široko prihvaćena i spojena sa tradicionalnim finansijskim tehnologijama, tokenizacija bi mogla biti jedna od najatraktivnijih prednosti. Proces pretvara različitu imovinu, uključujući akcije i podatke, u digitalne tokene koji se na kraju mogu koristiti za plaćanja – čak i za stvari kao što je jutarnja kafa.

Što se tiče investicija, „vidimo sve više stvarnih sredstava koja dolaze na blokčejn – sutra ćemo trgovati hartijama od vrednosti u obliku tokena na blokčejnu“, rekao je Volkov.

Udruženje Crypto Valley takođe veruje da bi u budućnosti bitcoin i slične kriptovalute mogle da služe kao primarno sredstvo za čuvanje vrednosti.

„Sada, sa blokčejnovima, mislim da ćemo u nekom trenutku imati neku vrstu zahteva od kupaca da upravljamo imovinom na decentralizovan način gde finansijske institucije neće imati direktan pristup sredstvima bez posebne dozvole ili posebnog zahteva klijenata“, rekao je Volkov.

Kriptovalute su postale popularne radeći van kontrole vlade i van regulatornog nadzora. Međutim, da bi se oni naširoko koristili za plaćanja i investicije, sada ih je potrebno uvesti u tradicionalni sistem sa prilagodljivim propisima koji osiguravaju sigurnost. Zadatak je, međutim, ogroman.

Ne samo da postoji više od 13.000 kriptovaluta, od kojih je skoro 9.000 aktivnih ili vrednih na tržištu, već ima i oko 420 miliona korisnika, od kojih je 31 milion u Evropi. Otprilike 18.000 preduzeća širom sveta počelo je da ih prihvata u nadi da će steći konkurentsku prednost.

Ipak, kripto svet se i dalje suočava sa neujednačenom regulativom, dok obećava prednosti transkontinentalnog plaćanja u kratkom vremenu uz niske troškove.

„Radi se o zahtevima za usklađenost. Kada je reč o tradicionalnim finansijskim institucijama, tradicionalnim bankama, one prate neke složene regulatorne zahteve za sprečavanje pranja novca ili procedure ‘upoznaj svog klijenta'“, rekao je Volkov.

„Dakle, ovakve stvari su zapravo skupe kada je u pitanju blokčejn, jer govorimo o mnogo transakcija iz različitih blok lanaca, različitih kovanica i samo velikim ulaganjima za pravilno postavljanje sistema unutar tradicionalnih institucija“, ističe Volkov.

Da bi se izgradio siguran i transparentan sistem, potrebno je uskladiti regulativu. Evropska unija je već napredovala usvajanjem neophodne regulative (MiCAR).

„Kriptovalute će biti regulisane regulativom (MiCAR-om) poput tradicionalnih finansija. Dakle, zapravo se sada radi korak kako bi se tradicionalno bankarstvo moglo spojiti sa kripto finansijama i kripto imovinom“, rekla je Sesilija Peregrina (Cecilia Peregrina) iz PwC-a u Švajcarskoj, vodeće revizorske i savetodavne kompanije.

I da se vratimo na Švajcarsku s početka teksta. Ona je takozvano „igralište Evrope“, zemlja po čijoj regulativi se ravna cela EU. Regulativa u Švajcarskoj predviđa da kripto biznisi budu licencirani u skladu sa propisima o sprečavanju pranja novca. 

Švajcarski kanton Cug je jedno od najprometnijih mesta koje vrvi novim kripto startapovima, gde stanovnici i preduzeća mogu da plaćaju porez u kriptovalutama. Martin Buri (Martin Burri) iz PwC-a Švajcarska rekao je za Euronews Biznis, da se porezi na prihod u Cugu mogu platiti bitcoinima ili iterijumom do iznosa od 1,5 miliona švajcarskih franaka (1,56 miliona evra).

„Ipak, poreska osnovica se utvrđuje u švajcarskim francima i zatim se pretvara u kriptovalutu“, rekao je on i dodao da očekuje da će ovo pravilo ostati još dugo.

Drugi primer je grad Lugano, u kantonu Ticino, gde je gradska skupština nedavno proširila listu poreza i opštinskih naknada koje se mogu platiti u kriptovalutama (prihvataju bitcoin BTC i tether USDT).

Konkretno, Lugano je usvojio sistem u kojem stanovnici skeniraju QR kod na fakturi, a zatim biraju koji mobilni novčanik žele da koriste za plaćanje. Takve mere su neverovatno korisne za gradsko stanovništvo koje razume kriptovalute: oko 15 odsto stanovnika koristi kriptovalute u svom svakodnevnom životu, pošto u gradu postoji i više od 300 prodavnica i mesta koja prihvataju kripto plaćanja, uključujući restorane.

Upravo je regulativa o kriptovalutama koja postoji u Švajcarskoj poslužila za EU regulativu.

Prema rečima Peregrini iz revizorske kompanije, prema švajcarskom zakonu, prilikom prenosa bitcoina između pojedinaca vlast ima ovlašćenje da odredi ko su vlasnici kriptovaluta i kome ih prenose. Pored toga, propisi regulišu kako se bitcoini nasleđuju, deca od roditelja, ukoliko vlasnik istih premine. 

„I što je još važnije, ako finansijska institucija bankrotira, šta će se dogoditi sa vašim bitcoinom? Da li će bitcoin pasti u bankrot i nestati? Ili ćete zapravo moći da ih uzmete nazad i preuzmete iz kompanije? Ipak, ovo su pitanja na koje regulativa nije dala odgovor“, zaključila je Peregrini.