PKS: Jačati otpornost malih i srednjih preduzeća da budu spremna za buduće krize

Ekonomske posledice katastrofa u svetu dostižu oko 2,3 triliona dolara godišnje, zbog čega je neophodno da mala i srednja preduzeća budu spremna za buduće krize, rekli su zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović i specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) za smanjenje rizika od katastrofa Kamal Kišore (Kamal Kishore). 

Oni su, kako je saopštila PKS, na sastanku „Priprema MSP u Srbiji za buduće krize kroz inkluzivno liderstvo i planiranje kontinuiteta poslovanja“, istakli značaj jačanja otpornosti malih i srednjih preduzeća na buduće krize, prenosi Beta.

Sastanak je organizovala PKS u saradnji sa Kancelarijom UN za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR).

„Ne postoji uspešno društvo otporno na krize ukoliko privreda nije otporna na krize i obrnuto, ne postoji uspešna privreda ukoliko društvo nije otporno na krize i nemoguće je ovaj posao uraditi samostalno“, rekao je Vesović. 

Prema njegovim rečima, otpornost privrede i društva je međusobno povezana, dok PKS želi da ovu temu proširi i na region Zapadnog Balkana, imajući u vidu sličnost ekonomskog prostora i kriza sa kojima se zemlje suočavaju. 

„Primer su vremenski uslovi i visoke temperature ovog leta, što je dovelo do prenapregnutosti energetskog sistema ne samo kod nas, već i u regionu“, rekao je Vesović. 

Dodao je da posledice takvih kriza na kraju snose kompanije, pri čemu velike kompanije češće imaju mogućnost da izdrže udare, dok mala i srednja preduzeća ponekad ostaju bez zaštite i finansijskih instrumenata. 

Ekonomske posledice katastrofa u svetu dostižu oko 2,3 triliona dolara godišnje, što predstavlja oko dva odsto ukupne globalne ekonomije, a posebno su ugrožena mikro, mala i srednja preduzeća u svetu, ocenio je Kamal Kišore.

Naveo je da je u prethodnih deset godina na globalnom nivou postignut napredak u smanjenju broja izgubljenih života usled katastrofa, ali da istovremeno nema napretka kada je reč o ekonomskim posledicama, prihodima, infrastrukturi i uslugama. 

„U proteklih deset godina uspeli smo da globalno ostvarimo napredak u smislu da se smanjio broj izgubljenih života usled katastrofa, ali kada se radi o ekonomskom uticaju, posledicama po prihode, infrastrukturu, usluge, tu napretka nema. Naprotiv, krećemo se u suprotnom pravcu“, ocenio je Kišore. 

Istakao je da planiranje kontinuiteta poslovanja „mora da uzima u obzir sve moguće rizike i odgovarajuće scenarije, dok je inkluzivan pristup celom procesu planiranja i njegove primene od ključnog značaja“. 

Poseban akcenat programa na sastanku stavljen je na inkluzivno liderstvo i ulogu žena preduzetnica i žena na rukovodećim pozicijama u izgradnji otpornijih i održivijih kompanija. 

Razmatrana su dosadašnja iskustva u primeni alata za procenu rizika i planiranje kontinuiteta poslovanja u Srbiji, primeri dobre prakse i mogućnosti za dalje unapređenje saradnje institucija, poslovne zajednice, međunarodnih organizacija i akademskog sektora. 

Skupu su prisustvovali predstavnici resornih ministarstava, sistema Ujedinjenih nacija, malih i srednjih preduzeća, organizacija, finansijskih institucija i PKS.