Zavisnost od uvoza skupih energenata preokrenula nemački spoljnotrgovinski trend

Nemačka zavisnost od uvoza nafte i gasa došla je do izražaja u maju, kada je zbog visokih cena energenata i pojačanog uvoza zemlja zabeležila trgovinski deficit prvi put posle 14 godina. Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, bio je to prvi mesečni trgovinski deficit od januara 2008. godine.

Statistike pre 2008. godine nisu uporedive zbog promene metoda računanja, prenosi nedeljnik Spiegel. Vrednost uvoza iz drugih zemalja u Nemačku premašila je vrednost izvoza, saopštio je zavod za statistiku. Spoljno trgovinski bilans Nemačke u maju iznosio je oko milijardu evra.

Uvoz je uvećan u maju za 27,8 odsto, na 126,7 milijardi evra u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je izvoz povećan za 11,7 procenata na 125,8 milijardi evra. U odnosu na april ove godine, izvoz robe u maju opao je za 0,5 odsto, dok je uvoz porastao za 2,7 odsto.

Prema ocenama nemačkih stručnjaka za spoljnu trgovinu – „smanjenje izvoza je počelo“, a izvoznici su sve manje u mogućnosti da prenesu povećanje troškova u lancima snabdevanja na međunarodne kupce. Takođe, uvezena roba nije stizala na vreme na dalju preradu zbog karantina u Kini.

Kraj poskupljenjima i problemima u lancu snabdevanja se ne nazire, ocenjuju analitičari.

Prema procenama industrijskog udruženja BGA, izgledi su loši. Izvoz je trenutno podržan povećanjem trgovine sa SAD, saopštilo je udruženje. Prema oceni BGA, „situacija bi mogla postati još dramatičnija ako bi se prekinule isporuke gasa iz Rusije“, a alternative za veću slobodnu trgovinu nema. Uprkos nemačkim sankcijma toj zemlji, izvoz u Rusiju povećan je u maju za 29,4 odsto na 1,1 milijardu evra u odnosu na prethodni mesec.

Kada je reč o uvozu iz Rusije, nemački statistički zavod izvestio je da je došlo do povećanja za 77,7 odsto u monetarnoj vrednosti u poređenju sa istim periodom 2021. godine. Prema navodima Destatisa, to je posledica rasta cena sirovina, uglavnom energenata i metala, uprkos smanjenju uvoza nafte za 27,8 odsto, prenose Vedomosti.

Najvažniji uvozni proizvodi iz Rusije bili su sirova nafta i prirodni gas, čija cena je porasla za 56,5 odsto do 2,4 milijarde evra. Uprkos porastu izvoza u Rusiju, rusko tržište ipak je manje značajno za Nemačku nego pre godinu dana. U maju 2021. godine Rusija je bila 14. najvažniji trgovinski partner Nemačke, a sada je 25. destinacija po značaju za nemački izvoz.

Kako navodi New York Times, oslanjanje na uvoznu energiju povećalo je pritisak na nemačke firme i to bi moglo da signalizira slabost u delovima nemačke privrede, gde se svako četvrto radno mesto oslanja na izvoz. Pre početka rata u Ukrajini Rusija je isporučivala Nemačkoj više od polovine prirodnog gasa potrebnog domaćinstvima i privredi.

Pad izvoza u Rusiju u proteklih godinu dana još jedan je od ključnih faktora nemačkog deficita. Godinama je Rusija bila važno tržište za nemačke proizvođače i izvoznike, ali je od početka rata u Ukrajini u februaru trend izvoza u padu, jer su mnoge nemačke kompanije prestale da posluju u Rusiji. U poređenju sa prošlom godinom, prodaja u Rusiji opala je za više od 50 odsto.