Advokati ne smeju da naplaćuju opomene za dugovanja

Opomene za dugovanja advokati u Srbiji godinama unazad masovno pokušavaju da naplate od dužnika. Iako Zakon o zaštiti potrošača to strogo zabranjuje, građani ne znajući svoja prava često uz osnovni dug namiruju i ovaj trošak, koji zapravo nije njihov, pa taj iznos neretko bude četiri do pet puta veći od samog duga.

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva često dobija prijave potrošača prema kojima trgovci, uglavnom komunalna preduzeća, angažuju advokate za pisanje opomena ili im prodaju svoja potraživanja, a advokati te opomene pokušavaju da naplate od potrošača.

“Uglavnom je reč o komunalnim preduzećima koja angažuju advokate da pišu opomene pred utuženje, odnosno opomene za neizmirena dugovanja, a to onda advokati naplaćuju od dužnika. Ranije si to tarifirali sa 3.000 dinara, ali kako je povećana advokatska tarifa, sada je taj iznos 4.500”, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović.

Zbog čega je ovo sporno?

Kako objašnjava naš sagovornik, član 12. Zakona o zaštiti potrošača zabranjuje naplaćivanje izrade i slanja opomene potrošaču radi naplate dospelih novčanih potraživanja, što znači da svaka opomena mora da bude besplatna i da potrošač nema nikakve troškove.

Za one koji prekrše ovu zabranu prema Zakonu o zaštiti potrošača predviđene su i novčane kazne u rasponu od 300.000 do dva miliona dinara.

Kao drugi argument na strani dužnika, Gavrilović navodi da je u ovom slučaju reč o vansudskom postupku, u koji spada i opomena pred utuženje, odnosno pokušaj naplate potraživanja, u kom potrošač nema obavezu plaćanja troškova advokata poverioca ili firme i advokata koji su otkupili to potraživanje.

“Primera radi, komunalno preduzeće angažuje advokata za pisanje opomena i istog treba da plati jer ga je svojom voljom angažovalo i ako advokat ima neka potraživanja on može da ih naplati samo od nalogodavaca, u ovom slučaju komunalnog preduzeća. Dakle, ni advokat ni poverilac ne mogu prinudno da naplate trošak opomene jer za to nemaju zakonsko pokriće”, ističe naš sagovornik.

Potrošač ima obavezu da plati glavni dug koji ima prema poveriocu, jer ako ne plati protiv njega može biti pokrenut postupak prinudne naplate, koji uključuje dodatne troškove koji padaju na njegov teret.

Ono što je takođe važno razgraničiti je da sve ovo važi samo u postupku pred utuženje, kada poverilac preko advokata pokušava da naplati dug bez tužbe, ali ne važi u postupcima koje pokreće izvršitelj ili koji su na sudu. U tim postupcima potrošač plaća troškove izvršenja i suđenja ako spor izgubi.

“Strana koja izgubi, bilo da je reč o potrošaču ili firmi, mora da plati troškove koje dosudi sud po odgovarajućim tarifama. Tu nema izmišljenih troškova, tačno se zna koliki oni mogu da budu”, navodi Gavrilović.

Preduzeća plaćaju advokate i pored pravnih službi

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva kaže da sva komunalna preduzeća na nivou cele Srbije imaju pravne službe i da je nelogično da angažuju advokate za takve poslove u svrhu dodatnog i nepotrebnog opterećenja potrošača.  

“Prema našim informacijama, komunalna preduzeća, tačnije pojedinci iz tih preduzeća, prave ugovore sa advokatima i onda od naplate dele novac, na šta ukazuju i izveštaji državnog revizora”, navodi Gavrilović i dodaje da je ovo naročito zastupljeno u manjim gradovima, mimo Beograda, gde ni advokati ni komunalna preduzeća nemaju puno posla, pa im dodatni novac dođe kao fina zarada.

Za ovaj problem nadležna je tržišna inspekcija, međutim, iako je ovo udruženje više puta skretalo pažnju na ovaj problem uglavnom su dobijali slične odgovore – da nisu nadležni ili da je “sve čisto”.