Ambiciozni Bajdenovi planovi za povećanje obnovljivih izvora energije

Administracija američkog predsednika Bajdena (Joe Biden) objavila je nacrt koji pokazuje kako bi nacija mogla da krene ka proizvodnom cilju od gotovo polovine svoje električne energije iz solarnih izvora do 2050. godine – potencijalno veliki korak u borbi protiv klimatskih promena, ali onaj koji bi zahtevao velike nadogradnje električne mreže.

Ne postoji niti jedan istorijski primer za tako naglo širenje solarne energije, koja je prošle godine doprinela sa manje od četri procenta ukupno proizvedene struje u najvećoj svetskoj ekonomiji, piše New Yok Times. Da bi postigla taj rast, zemlja bi morala da udvostruči količinu instaliranih solarnih sistema svake godine u naredne četiri godine, a zatim je ponovo udvostruči do 2030.

Tako veliko povećanje, navedeno u izveštaju, u skladu je sa onim što većina naučnika o klimi kaže da je potrebno kako bi se sprečili najgori efekti globalnog zagrevanja. To bi zahtevalo ogromnu transformaciju u tehnologiji, energetskoj industriji i načinu života ljudi.

Izveštaj je u skladu sa klimatskim i energetskim planovima koje je izneo predsednik Bajden tokom svoje prošlogodišnje predizborne kampanje, kada je rekao da želi da smanji štetne emisije gasova na nulu već do 2035. godine. Takođe želi da doda stotine vetroparkova duž obe okeanske obale, u američkim vodama.

Prošlog meseca je najavio da želi da polovina svih prodatih novih automobila bude električna do 2030. godine, na skupu u Beloj kući sa rukovodiocima tri najveća nacionalna proizvođača automobila – cilj koji će u velikoj meri zavisiti od toga da li će biti dovoljno stanica za napajanje tih automobila.

Ali nije jasno koliko će se administracija truditi da unapredi solarnu energiju kroz zakone i propise. Zvaničnici su dali samo opšti okvir o tome kako se nadaju da će „očistiti“ energetski sistem, automobile i kamione. O mnogim detaljima će na kraju odlučiti Kongres, koji radi na dvostranačkom zakonu o infrastrukturi i mnogo većoj meri koja bi mogla odobriti 3,5 biliona dolara federalne potrošnje, piše NYT.

Ipak, Ministarstvo energetike je reklo da su njegovi proračuni pokazali da su solarni paneli toliko pojeftinili da bi mogli proizvesti 40 odsto električne energije u zemlji do 2035. godine – dovoljno za napajanje svih američkih domaćinstava (ali ne i industrije) – i 45 odsto do 2050. godine.

Dolazak do tog cilja će značiti hiljade milijardi dolara investiranja vlasnika kuća, preduzeća I vlade. Električna mreža – izgrađena za ugalj, prirodni gas i nuklearne elektrane – morala bi biti gotovo u potpunosti preuređena dodavanjem baterija, dalekovoda i drugih tehnologija koje mogu upiti električnu energiju kada sija sunce i slati je sa jednog kraja zemlje u drugi.

Iako je udeo obnovljive energije brzo rastao, ona trenutno obezbeđuje oko 20 odsto električne energije u SAD. Prirodni gas i ugalj čine oko 60 odsto. U februaru je Ministarstvo za energetiku prognoziralo da će udeo električne energije proizvedene iz svih obnovljivih izvora dostići 42 odsto do 2050. godine na osnovu trenutnih trendova i politika.

„Ubrzanje implementiranja će se desiti samo putem pametnih političkih odluka“, rekla je Abigejl Ros Hoper (Abigail Ross Hopper), predsednica Udruženja industrije solarne energije. „Važno je imati cilj, ali problem je formirati jasne korake kako do njega doći.“

Na račun aktuelne administracije ide podatak da su troškovi ugradnje solarnih panela značajno opali u poslednjoj deceniji, što ih čini najjeftinijim izvorom energije u mnogim delovima zemlje. Upotreba energije sunca i vetra takođe je porasla mnogo brže poslednjih godina nego što je većina vladinih i nezavisnih analitičara predvidela.

„Jedna od stvari koje se nadamo da će ljudi videti i uzeti iz ovog izveštaja je da je pristupačno dekarbonizovati mrežu“, rekla je Beka Džons-Albertus (Becca Jones-Albertus), direktorka Kancelarije za tehnologiju solarne energije u Ministarstvu za energetiku. „Mreža će ostati pouzdana. Samo treba da je dogradimo.“