Američki Fed oštro protiv inflacije, ECB još ne preduzima korake

Stopa inflacije u Americi od 7,9 odsto, rekordna je u poslednjih četrdesetak godina.

Zato je američka centralna banka Federalnih rezervi (Fed) prošle nedelje odlučila da uvede agresivne mere za obuzdavanje inflacije. To podrazumeva povećanje diskontne stope, kao i smanjivanje obima novca u opticaju i do 95 milijardi dolara mesečno, piše Deutsche Welle, a prenosi Danas.

Kada je reč o diskontnoj stopi, još nije objavljeno koliko će biti povećanje, ali Tomas Gicel (Thomas Gizel), glavni ekonomista VP Banke iz Lihtenštajna uveren je da će američka centralna banka „stvarno da stisne kočnicu“.

„Fed misli ozbiljno u borbi protiv inflacije i tu više nema vrludanja“, rekao je Gicel u izjavi za nemački ARD.

Posledica pandemije i rata u Ukrajini

Američki Fed nikad unapred ne objavljuje kolika će biti osnovna kamatna stopa, pa zato i aktuelni predsednik Džerom Pauel (Jerome Powell) o tome ćuti. Isto tako tradicionalno, „svet novca“ uvek nagađa šta će Fed da kaže i uradi, pa tako CME Group, najveća svetska berza finansijskih derivata ima čak i instrument „Fed Watch Toll“ kojim pokušava da predvidi odluke čuvara američkog dolara, prenosi Danas.

Prema tom instrumentu, američka eskontna stopa će već u maju da poraste za bar 50 poena, na 0,75, a možda i jedan odsto. Ni to neće biti kraj – na sledećim sastancima Saveta Fed u junu i julu nastaviće da raste, možda i na dva odsto. Do kraja godine mogla bi da dosegne i 2,75 procenata.

Ljudi iz centralne banke s pravom tvrde da ova inflacija nije posledica „pregrevanja“ privrede, već je to pre svega mera protiv pandemije, a onda i napada Rusije na Ukrajinu: enormno povećanje cena sirovina i poteškoće u isporukama uzrokovale su poskupljenje i zato je Fed i odlučio da tu nešto mora da uradi. U suprotnom bi inflacija još više porasla.

Gušenje inflacije – i rasta privrede

Tamna strana medalje tih mera protiv inflacije jeste „gušenje“ privrede: novac za ulaganja postaje skuplji, a umesto da se ide na berzu, opet će se isplati kupovina državnih obveznica, što znači da će na berzi i promet i vrednost deonica da padnu.

Odluke američkog Feda otvaraju još jedno pitanje: šta radi Evropska centralna banka (ECB)? Ili, bolje reći, zašto još ništa ne radi? Već ovog marta moglo se čuti da bi i ona trebalo da počne da povećava eskontnu stopu, a sada predsednik austrijske centralne banke Robert Holcman (Robert Holzmann) tvrdi da će najkasnije krajem leta i Evropljani prestati s politikom od nula odsto eskontne stope.

Novi predsednik nemačke centralne banke Joahim Nagel (Joachim Nagel) najavio je da bi u skorije vreme ipak moglo da počne i da se isplati kada se štedi, a ne da se ljudi kažnjavaju negativnim kamatama ako na računu imaju veće iznose.