Banke u Crnoj Gori od početka godine odobrile nove kredite u vrednosti od 826,8 miliona evra

Kreditna aktivnost banaka je u ovoj godini bila veoma intenzivna, uz očuvanu stabilnost sistema i zadržano poverenje klijenata, ocenjeno je na sastanku predstavnika tih finansijskih institucija i Centralne banke Crne Gore (CBCG).

Iz CBCG je saopšteno da su banke za sedam meseci ove godine odobrile 826,8 miliona evra novih kredita, što je 37 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, 74 odsto više u odnosu na 2020. godinu i 27 odsto više u odnosu na pretkriznu 2019. godinu, prenosi Radio Televizija Crne Gore.

„Kroz tako intenzivnu kreditnu aktivnost, banke su dale značajan doprinos oporavku domaće privrede i pružile podršku fizičkim licima u obezbeđivanju potrebnih finansijskih sredstava. I pored pojačane kreditne aktivnosti, banke su zadržale adekvatnu likvidnu poziciju“, navodi se u saopštenju CBCG.

Snažan rast depozita u ovoj godini, u iznosu od preko 600 miliona evra, potvrđuje poverenje klijenata u bankarski sektor, kao i u regulatora.

„U cilju daljeg snaženja poverenja i unapređenja odnosa između banaka i njihovih klijenata, a zbog trenda rasta euribora, banke će u najkraćem roku pripremiti programe zaštite klijenata koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, koji će potencijalno uključivati i opciju prelaska na kredite sa fiksnom kamatnom stopom“, rekli su iz CBCG.

Kroz te programe, korisnici kredita biće na jasan i nedvosmislen način upozoreni na sve rizike koji proizilaze iz promenjivosti kamatnih stopa.

„Pre zaključivanja ugovora o kreditu sa varijabilnom kamatnom stopom, banke će upoznati klijente sa posledicama eventualnog daljeg rasta euribora, pa će oni biti u prilici da procene da li je predloženi ugovor o kreditu prilagođen njihovim potrebama i finansijskom stanju“, objasnili su iz CBCG.

Na sastanku je bilo reči i o intenziviranju saradnje regulatora i banaka na planu adekvatnog odgovora na eventualne bezbednosne pretnje u oblasti sajber kriminala, kao i o statusu projekta povezivanja platnih sistema zemalja Zapadnog Balkana preko sistema plaćanja Evropske centralne banke (TIPS sistema).

„Izražena je zabrinutost zbog negativnih makroekonomskih trendova koji bi, ukoliko u doglednom periodu ne budu zaustavljeni, mogli da se odraze na stabilnost bankarskog sektora“, zaključuje se u saopštenju.