Zbog uvođenja evra pojačana dodatna štednja

Banke u Hrvatskoj dobile gotovo dve milijarde evra, a povećavaju kamate na kredite

BankeNovacRegionVesti

21.9.2022 10:26 Autor: Redakcija Biznis.rs 1

Banke u Hrvatskoj dobile gotovo dve milijarde evra, a povećavaju kamate na kredite Banke u Hrvatskoj dobile gotovo dve milijarde evra, a povećavaju kamate na kredite
Kako se približava datum uvođenja evra, Hrvatska ulazi u završnu fazu priprema za novu valutu. Kuju se kovanice evra, a već petnaestak dana traje... Banke u Hrvatskoj dobile gotovo dve milijarde evra, a povećavaju kamate na kredite

Kako se približava datum uvođenja evra, Hrvatska ulazi u završnu fazu priprema za novu valutu. Kuju se kovanice evra, a već petnaestak dana traje dvojno isticanje cena.

Usklađujući se s pravilima u evrozoni, centralna banka je u avgustu odmrznula milijarde kuna bankama. Kamatne stope su, uprkos tome, krenule blago uzlaznom putanjom, signalizirajući početak pooštravanja uslova kreditiranja, prenosi Poslovni dnevnik.

U avgustu je na snagu stupila izmena odluke o obaveznoj rezervi koju banke drže kod Hrvatske narodne banke (HNB). Njome se stopa obavezne rezerve smanjuje sa devet na pet odsto, a potom u decembru izjednačava sa stopom evrozone od jedan procenat.

Rezultat tog usklađivanja bio je talas likvidnosti od 14,7 milijardi kuna (oko 1,9 milijardi evra), koji je zapljusnuo hrvatski bankarski sistem povećavši dnevni višak likvidnosti na 78,9 milijardi kuna (oko 10,5 milijardi evra), gotovo deset milijardi kuna više nego prethodnog meseca.

Na istom tragu bile su promene odluke o minimalno potrebnim deviznim potraživanjima, s postupnim smanjenjem sa 17 na 8,5 odsto, da bi se u decembru mera u potpunosti ukinula. Do kraja godine bankama bi ukupno trebalo da se oslobodi oko 70 milijardi kuna (oko 9,3 milijarde evra).

S tako izdašnom injekcijom likvidnosti, uz činjenicu da su u Hrvatskoj ključne kamatne stope više nego u evrozoni u koju ulazi, guverner Boris Vujčić ranije je izjavio da „to zaista implicira da će se monetarni i finansijski uslovi u Hrvatskoj sporije zaoštravati nego u sadašnjim članicama evrozone“.

Da je zaoštravanje već počelo, iako se ono još uvek ne preliva u osetnijoj meri na cenovnike banaka, pokazuje presek kretanja kamata ove godine, objavljen u najnovijem Biltenu HNB-a.

Kamatna stopa, na prvi put ugovorene kredite preduzećima, u julu je porasla za 23 bazna poena, dosegnuvši 1,92 odsto, čemu je u najvećoj meri doprineo rast kamatnih stopa na kredite velikim kompanijama. Na godišnjem nivou je trošak finansiranja firmi pao za 19 baznih poena zbog snižavanja kamata na kredite za obrtna sredstva (za devet baznih poena).

Manji obim subvencionisanih APN kredita

Kad su građani u pitanju, kamatna stopa na prvi put ugovorene kredite u julu se povećala za 30 baznih poena, na 3,86 procenata. Taj rast, kako tumače u centralnoj banci, najviše održava rast kamatne stope na stambene kredite, uglavnom zbog manjeg obima subvencionisanih kredita APN-a nego u junu.

U poređenju sa prethodnom godinom, troškovi finansiranja građana smanjeni su za 20 baznih poena zbog pada kamata na gotovinske nenamenske kredite (za 13 baznih poena).

Obaveštenja o rastu kamata već su dobili klijenti s promenjivom stopom vezanom za euribor, koji je krajem avgusta dosegao 1,2 procenta, što je najviši nivo od 2012. godine.

U međuvremenu je Evropska centralna banka (ECB) podigla ključnu kamatnu stopu za 75 baznih poena, a očekuje se da sledećeg meseca sledi približno usklađenje.

Kod depozita, očekivano, nije bilo promena, jer u uslovima viška likvidnosti banke nemaju potrebe da mame štediše višom kamatom, a i zbog uvođenja evra, dodatna štednja se pojačano sliva u banke.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...