Beloruski embargo na srpske proizvode neće proizvesti veliku štetu

Put od „dobrih prijatelja, naših ljudi i braće“, kako je pre oko mesec dana predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko govorio o Republici Srbiji, pa do sankcija poprilično je kratak. 

U prilog tome govori vest da je Savet ministara ove zemlje dodao Srbiju na listu zemalja protiv kojih je od 1. januara na snazi embargo na uvoz prehrambenih proizvoda, prvi put nakon uspostavljanja bilateralnih odnosa davne 1994. godine. 

Tako je ovaj rastanak prijatelja zvanično dokumentovan Uredbom broj 51 od 27. januara 2022. godine, a sve je počelo kada se Srbija pridružila sankcijama Evropske unije protiv vlasti u Belorusiji, odnosno deklaraciji Evropske unije kojom se Minsk osuđuje za prisilno sletanje aviona kompanije Ryanair i hapšenje opozicionog lidera Romana Protaševiča. 

Odluka je doneta sa ciljem da se, kako je navedeno, zaštite nacionalni interesi Belorusije. Ipak, ostaje upitno koliko uvoz robe iz Srbije šteti tim ciljevima, kao i koliko će Srbija biti oštećena ovim embargom.

Ono što je do sada poznato jeste da će ova odluka trajati najmanje šest meseci. Poznat je i spisak hrane čiji je uvoz zabranjen, i on obuhvata mesne prerađevine, so, konditorske proizvode, mleko i mlečne proizvode (sa izuzecima), orašaste plodove, voće, povrće, masti životinjskog porekla i drugo.

Ipak, ono čega nema na spisku i što ne podleže embargu jeste hrana za bebe, kao i neki drugi artikli. Takođe, u saopštenju je precizirano da se lista zabranjenih proizvoda može dopuniti.

Postavlja se pitanje koliko Srbija gubi ovim embargom? Prema poslednjim dostupnim podacima za 2020. godinu, robna razmena između dve zemlje iznosila je 107,8 miliona dolara, od čega je izvoz 53,4 miliona, a uvoz 54,4 miliona. U odnosu na 2019. godinu, naš izvoz je tada bio smanjen za 12,07 odsto, dok je uvoz zabeležio pad od 22,07 odsto. 

U 2019. godini robna razmena je iznosila 127,07 miliona dolara, i to: izvoz 58,93 miliona dolara, dok je vrednost uvoza zabeležila 68,12 miliona.

Prema istim podacima, u izvozu u Belorusiju preovlađivali su gume za putničke automobile, okovi za prozore, creva, veštačka stočna hrana, pokrivači podova, hartija, karton, poliesteri, beli lim i drugo, a sve to zajedno čini odgovor na postavljeno pitanje očiglednim i bez detaljnije ekonomske računice. 

Kako je u razgovoru za Biznis.rs rekao sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović, uvođenje embarga kao kontramere na postupak Srbije je bilo očekivano, ali i da je svaki spoljnotrgovinski partner Srbije bitan, te se nada da će se ova situacija brzo rešiti.

„Bez obzira na vrednost izvoza koji imamo sa Belorusijom, svaki partner je važan“, kaže Bogunović.

Inače, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska robna razmena Srbije bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok su zemlje članice Evropske unije činile 60,3 odsto ukupne razmene. 

Iako je Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije potpisan 31. marta 2009. godine u Minsku, on nije rezultirao velikim obimom trgovine.

Podsetimo, u cilju usklađivanja režima trgovine između Republike Srbije i država članica Carinske unije Republike Belorusije, Republike Kazahstan i Ruske Federacije, Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Belorusije potpisale su Protokol o izmeni i dopuni Sporazuma o slobodnoj trgovini 15.6.2011. godine.

Protokolom je predviđen spisak proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine, kao i pravila o određivanju zemlje porekla robe.