Budžetski deficit Crne Gore u prvih šest meseci 2022. iznosi 33 miliona evra

Crna Gora mora biti zadovoljna ostvarenim prihodima u prvoj polovini godine, ocenio je ekonomski analitičar Predrag Drecun komentarišući podatke o izvršenju budžeta u prvoj polovini godine.

On smatra da je turistička sezona definitivno platila danak političkim odlukama crnogorske vlade i EU.

“Moram reći da je Crna Gora na svoju ekonomsku štetu donela neke političke odluke, te da bi EU morala da nam pomogne, jer nije realno da naši poreski obveznici finansiraju političke odluke Brisela”, izjavio je Drecun.

On je naveo da moramo biti zadovoljni ostvarenim prihodima i izvršenjem budžeta u prvih šest meseci, a naročito imajući u vidu blisku budućnost, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Pobjedu.

“Ta bliska budućnost predstavlja izvesnu neizvesnost, da se malo poigram rečima. Cela Evropa jesen dočekuje nespremna, bez jasnih planova, sa puno političkog intenziteta, a sa malo socijalnog sadržaja. Rat u Ukrajini će ostaviti katastrofalne posledice na EU ekonomiju, a to znači i na nas. U takvim uslovima Crna Gora mora biti zadovoljna sa prvom polovinom godine”, rekao je Drecun.

U izveštaju Ministarstva finansija o izvršenju budžeta u prvih šest meseci je navedeno da je ukupni kumulativni budžetski deficit u prvih šest meseci iznosio 33 miliona evra, odnosno 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i niži je od plana za 172,7 miliona evra, odnosno 83,9 odsto. U odnosu na isti period prethodne godine, budžetski deficit je niži 126,9 miliona evra, odnosno 79,4 odsto.

Prihodi budžeta u prvoj polovini godine iznosili su 922,3 miliona evra ili 17,4 odsto procenjenog BDP-a i veći su 134,3 miliona evra, odnosno 17 odsto, u odnosu na isti period prošle godine, dok su u odnosu na planirane veći 90,3 miliona evra, ili 10,8 odsto. Prihodi za šest meseci tekuće godine su veći i u odnosu na uporedni period 2019. godine za 98,4 miliona evra, ili 12 odsto.

Drecun je ocenio da je osnovni rast prihoda došao iz potrošnje.

“Program ‘Evropa sad’ doveo је do rasta kupovne moći, a to se kroz potrošnju, odnosno kroz PDV, odrazilo na povećanje prihoda države. Naravno, i ekonomija je u prošloj godini bila u rastu, pa je porez na dobit bio veći nego u 2020. godini, a sigurno je da ima i uticaja povećana fiskalna disciplina. Tek na treće mesto bih stavio rast cena, jer on nije bio drastičan do početka rata u Ukrajini”, rekao je Drecun.

On je dodao da bi sad bilo dobro da država utvrdi visinu realnih prihoda u odnosu na prošlu godinu, jer bi, kako kaže, sigurno to bio manji rast ako bi bio iskazan u stalnim cenama.