Budžetski deficit Francuske pred pucanjem

Francuska mora da izbegne iskušenje da teške odluke o javnoj potrošnji odloži do završetka predsedničkih izbora sledeće godine, upozorio je ministar za budžet David Amijel, ocenivši da zemlja više nema prostora za dodatno pogoršavanje velikog budžetskog deficita. On je stanje javnih finansija opisao kao „bure baruta“ i rekao da je njihova sanacija najvažniji prioritet dok vlada priprema budžet za 2027. godinu.

Amijel je pozvao kandidate koji žele da naslede predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) da tokom kampanje iznesu realne planove i izbegnu obećanja o dodatnoj potrošnji namenjena pridobijanju birača. Vlada premijera Sebastijana Lekornija (Sebastien Lecornu) planira da naredne godine poveća izdvajanja za odbranu i zadrži ulaganja u zelene projekte, uz istovremeno usporavanje rasta socijalne potrošnje, prenosi Financial Times.

Smanjenje deficita biće teško zbog slabog privrednog rasta, većih kamata na javni dug, ekonomskih posledica rata između SAD i Irana i povećanih vojnih izdataka. Situaciju dodatno komplikuje rast nezaposlenosti, koja je u drugom tromesečju dostigla 8,3 odsto, najviše za gotovo šest godina, dok vlada sada očekuje da će deficit do kraja godine biti oko pet odsto BDP-a, tek neznatno manje nego prošlogodišnjih 5,1 odsto.

Francuska je zbog toga i dalje daleko od cilja da deficit do kraja 2029. godine spusti na tri odsto BDP-a, što je potrebno za usklađivanje sa pravilima EU. Troškovi kamata na dug u prvih šest meseci ove godine dostigli su 34,5 milijardi evra, što je 18,8 odsto više nego u istom periodu 2025. godine, a Amijel procenjuje da će ukupni trošak zaduživanja ove godine biti za oko 11 milijardi evra veći nego prošle, odnosno približno koliko iznosi čitav budžet Ministarstva pravde.

Kao glavni uzrok dugoročnog pogoršanja javnih finansija Amijel vidi snažan rast izdataka za zdravstvo i penzije, koji je posledica i starenja stanovništva. Penzije, zdravstvo, naknade za nezaposlene i druga socijalna davanja čine 58 odsto ukupne javne potrošnje, pa ministar smatra da bi parlament trebalo da razmotri zamrzavanje automatskog usklađivanja penzija i pojedinih socijalnih davanja sa inflacijom, što bi državi uštedelo milijarde evra.

Takve mere, međutim, teško mogu da prođu kroz parlament jer Lekornijeva manjinska vlada nema većinu, a do kraja Makronovog mandata ostalo je svega devet meseci. Socijalisti, čiji su glasovi ponovo potrebni vladi, verovatno bi se protivili rezanju socijalnih izdataka, dok su prethodni pokušaji zamrzavanja penzija i drugih davanja već bili povučeni posle snažnog političkog otpora. Vlada je u julu najavila i povećanje maksimalnog godišnjeg iznosa koji građani plaćaju za lekove i lekarske preglede sa 50 na 100 evra.

Investitori zbog problema sa francuskim javnim finansijama traže veću premiju na francuske obveznice, pa je razlika između prinosa na desetogodišnje obveznice Francuske i Nemačke nedavno iznosila oko 80 baznih poena, najviše od prošlogodišnje budžetske krize. Makronovih deset godina na vlasti ostavilo je dug veći za više od 1.000 milijardi evra, dok je odnos javnog duga prema BDP-u porastao sa 98 odsto 2017. na 117 odsto, a iako predsednički kandidati još nisu predstavili detaljne planove za sanaciju finansija, Amijel insistira da sadašnja vlada mora da počne da smanjuje potrošnju kako bi budući predsednik imao više prostora za delovanje.