Biznis.rs
ČEKA NAS NEIZVESNA JESEN Privreda očekuje dodatni paket mera da bi izbegla dublju recesiju, zajednički stav sindikata i Unije poslodavaca ČEKA NAS NEIZVESNA JESEN Privreda očekuje dodatni paket mera da bi izbegla dublju recesiju, zajednički stav sindikata i Unije poslodavaca

ČEKA NAS NEIZVESNA JESEN Privreda očekuje dodatni paket mera da bi izbegla dublju recesiju, zajednički stav sindikata i Unije poslodavaca

SrbijaVesti 7.7.20. 11:24 Ljiljana Begović 1

Počela je isplata poslednjeg tzv. korona minimalaca za 1.042.114 zaposlenih u Srbiji u ukupnom iznosu od 31 milijarde dinara. Od početka krize koja je... ČEKA NAS NEIZVESNA JESEN Privreda očekuje dodatni paket mera da bi izbegla dublju recesiju, zajednički stav sindikata i Unije poslodavaca

Počela je isplata poslednjeg tzv. korona minimalaca za 1.042.114 zaposlenih u Srbiji u ukupnom iznosu od 31 milijarde dinara. Od početka krize koja je izazvana pandemijom virusa korona država je putem direktnih davanja i oslobođenja od poreskih obaveza privredi i građanima pomogla sa 278,64
milijarde dinara, odnosno sa 2,3 milijarde evra, kaže se u saopštenju Ministarstva finansija.

Međutim iako nije na snazi vanredno stanje, kriza izazvana korona virusom se produžava i ne zna se koliko će trajati, kako neizvesna epidemiološka situacija tako i ekonomska kriza u kojoj su skoro sve
zemlje sveta. Za sada iz Vlade Srbije kažu da nisu planirane nove mere podrške privredi.

Profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Zoran Stojiljković kaže da je zajednički stav sindikata kao i poslodavaca da su mere bile obilne, ali nedovoljno selektivne, usmerene i dugoročne, pogotovo za najugroženije sektore. Da je pre svega potrebno da se analizira efekat dosadašnje pomoći privredi.

Foto: Tanjug/ Sava Radovanović

„Izvršićemo analizu čim budemo mogli, mi sada čekamo formiranje vlade, da analiziramo kakvi su to bili efekti dosadašnjih mera, i da li je moguće doneti i sprovesti nov paket mera. Čak i u najliberalnijim ekonomijama, uključujući Ameriku i razvijene Evropske zemlje, zadužuju se daleko
iznad tih 50 i 60 odsto javnog duga“, kaže profesor Stojiljković.

Nove mere i plan oporavka privrede treba doneti što pre

Ono što najviše brine jeste da ukoliko krene talas otpuštanja, onda dolazi do kraha tražnje i privreda ne može da se podigne.

„Ako krenemo u prvoj polovini avgusta u pregovore oko minimalne zarade koju treba da donesemo do polovine septembra, može biti kasno. Kada razgovarate o minimalnim zaradama morate razgovarati i o kretanju plata i o nivou zaposlenosti. Biće to teški koncesioni pregovori. Ako tražite
nešto oko plata moraćete da vodite računa o zaposlenosti. Ono što je sada za nas prioritet kao i za sve građane Srbije je očuvanje poslova i zaposlenosti, ali to očito uz sve apele neće moći da bude primenljivo u brojnim sektorima, u koliko ne bude novih mera i podrške države“,
smatra naš sagovornik.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost nije podržao odluku da svi koji su tražili pomoć od države to i dobiju, već da je trebalo ciljano sprovoditi mere.

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

„Tri minimalne zarade su dobili i oni kojima promet uopšte nije pao ili je pao ispod 15 odsto. Mi ćemo insistirati na tome da ko god zadrži zaposlene ili ne otpusti više od 10 odsto, može i treba da računa na subvencije. Da se te dve stvari vežu i da zaista subvencije dobiju oni koji su u problemu i kojima je proizvodnja pala za više od 15 procenata. A ne da dobijaju oni na koje epidemija nije uticala. Prosto da se ide na jedan operativniji i pre svega selektivniji paket pomoći i da se garancije vežu za efekte mera“, nastavlja Stojiljković.

Problem je i u vremenu, koga naš sagovornik smatra nema dovoljno. Za sada Sindikat nema sa kim da razgovara, jer se čeka formiranje parlamenta i Vlade, naglašava Stojiljković.

Ono što je važno to nije samo stvar sindikata, to je stav i svih poslodavaca i njihovih udruženja i oni se slažu sa tim da ta socijalna klauzula može da dobije neka sredstva, samo neko ko je selektivno ugrožen i to pod uslovom da ne otpušta radnike.

„Što bi se nagrađivali ljudi koji otpuštaju. Ni u okruženju nije drugačija situacija, mnogi su takođe davali pomoć tri plus tri meseca, pa im neće biti dovoljno ni do kraja godine da se oporave. Sve zavisi koliko će recesija izazvana pandemijom potrajati i u EU koja je naš najveći poslovni partner. Kakav perpetum mobile možete da smislite, ako ostanu u recesiji privrede sa kojima mi najviše sarađujemo“, objašnjava Zoran Stojiljković i dodaje da se plaši jeseni i drugog talasa epidemije koji će mnogo veći udar imati na ekonomiju nego što je to bio slučaj sa prvim.

Poslodavci i sindikati ujednačeni u stavu da je privredi neophodna dodatna pomoć

Sa sindikatima se skoro u potpunosti slažu i poslodavci. Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković kaže da paket ekonomskih mera jeste pomogao, ali da se plaši da će privreda biti prepuštena sama sebi.

Foto: Printscreen youtube

„Država je obezbedila sa ova tri minimalca da svi stalno zaposleni imaju tako da kažemo siguran posao do kraja oktobra do kada poslodavci ne bi trebalo da otpuštaju radnike. Verujem da sledeća tri meseca neće doći do značajnijeg otpuštanja. Najbolje bi bilo da se procene efekti dosadašnje pomoći i da se odrede slektivno oni kojima će ubuduće biti potrebna pomoć da bi preživeli ovaj period “, kaže Atanacković.

Može se reći da posledice pandemije kako osećaju ljudi tako oseća i privreda. Neizvesna jesen predstoji svima.

„Mi smo se nadali u Uniji poslodavaca da će država i dalje što je i bilo naglašeno pratiti stanje u privredi i da će se na osnovu toga pomagati sektorima koji su najugroženiji. Makar da se izostavi naplata nekih obaveza koje poslodavci imaju. Sada, kako je najavljeno, neće biti nove pomoći. Mada je ona u samom startu kada je bila najavljena, zaista pomogla da u prvom talasu ne bude otpuštanja.

„Ali nadalje praktično je privreda prepuštena uglavnom sama sebi. Sada kada poredimo to sa panedmijom , kao što virus napada one koji su slabijeg imuniteta i zdravlja, tako će se i preduzeća koja su slabija koja nemaju stabilnost biti prva na udaru recesije“, zaključuje Atanacković.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *