Zelena tranzicija će podstaći nezabeleženu tražnju za metalima

Cena litijuma mogla bi da poraste 250 odsto

EkologijaEUSvetU fokusuVesti

9.12.2021 11:30 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Cena litijuma mogla bi da poraste 250 odsto Cena litijuma mogla bi da poraste 250 odsto
Prelaz na obnovljive izvore energije mogao bi u narednim decenijama da zahteva čak tri milijarde tona metala poput kobalta i litijuma, a proizvođači će... Cena litijuma mogla bi da poraste 250 odsto

Prelaz na obnovljive izvore energije mogao bi u narednim decenijama da zahteva čak tri milijarde tona metala poput kobalta i litijuma, a proizvođači će teško pratiti snažnu potražnju, upozorio je u sredu Međunarodni monetarni fond.

Zamena fosilnih goriva niskougljeničnim tehnologijama će zahtevati osam puta veća ulaganja u obnovljivu energiju i izazvaće snažan rast potražnje za metalima, ističe MMF.

Udeo struje proizvedene iz obnovljivih izvora trebalo bi da poraste sa sadašnjih 10 na 60 odsto, najpre u sistemima koji koriste vetar kao pogonsko gorivo, Sunce i hidroenergiju, piše Seebiz.

Fotonaponski sistemi za proizvodnju struje koriste velike količine bakra, silicijuma, srebra i cinka, a vetroturbine sadrže rudu gvožđa, bakar i aluminijum.

Snažan izvor potražnje za metalima predstaviće i električna vozila, ističu, podsećajući da baterija za električno vozilo obično sadrži oko osam kilograma litijuma, 35 kilograma nikla, 20 kilograma mangana i 14 kilograma nikla, a stanice za punjenje zahtevaju značajne količine bakra.

U takvim bi uslovima potražnja za metalima i njihove cene mogle snažno da rastu godinama, upozoravaju u MMF-u.

Tako bi cena litijuma mogla da poraste s prošlogodišnjih 6.000 hiljada dolara na oko 15.000 dolara po metričkoj toni u drugoj polovini ove decenije i ostati povišena u većem delu iduće decenije, a sličan skok će u idućim godinama beležiti i cene kobalta i nikla.

Foto: Unsplash.com

Razvoj rudnika dugotrajan je proces i često traje 10 godina pa i duže, napominju u MMF-u, prenosi Seebiz.

S obzirom na prognozirano povećanje potrošnje metala do 2050. godine prema scenariju o neto nultoj emisiji štetnih gasova, aktealna proizvodnja grafita, kobalta, vanadijuma i nikla je, po svemu sudeći, nedovoljna i bila bi više od dve trećine manja od potražnje.

Nedovoljno je i snabdevanje bakrom, litijumom i platinom, koja će za potražnjom kaskati nekih 30 do 40 odsto.

Neki metali zahtevaće više ulaganja, a drugi bi mogli predstavljati veći problem zbog malih rezervi, ističu u MMF-u. Kompanije bi ih mogle povećati inovacijama u tehnologiji vađenja i pojačanom potragom za nalazištima, sugerišu.

Rešenje nudi i recikliranje koje se već praktikuje u slučaju bakra i nikla, a sve je raširenija praksa i u slučaju litijuma i kobalta.

Problem je i koncentracija nalazišta u određenim zemljama, naglašavajući rizike mogućih uskih grla u opskrbi u slučaju da ulaganja u proizvodne kapacitete ne prate rast potražnje, ali i moguće geopolitičke rizike.

Demokratska Republika Kongo proizvodi tako 70 odsto svetskog kobalta i sadrži polovinu rezervi tog metala. Njena pozicija je toliko dominantna da bi nastavak proizvodnje na sadašnjem niovu znatno otežao energetsku tranziciju, ističe izveštaj MMF.

Slično važi i za Kinu, Čile i Južnoafričku Republiku, vodeće prozvođače drugih metala ključnih za energetsku tranziciju.

Problem je i što rudarenje utiče na životnu sredinu i ubrzava globalno otopljenje, iako znatno manje nego proizvodnja ugljen-dioksida i gasa. To, pak, otežava pristup finansiranju, pa kompanije moraju poboljšati standarde zaštite životne sredine kako bi osigurale ulaganja, zaključuje MMF.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...