Cena struje i gasa za privredu biće poznata 1. maja

Privreda Srbije željno čeka 1. maj, da sazna za koliko će joj biti niža cena električne energije i gasa, koje su joj od energetske krize u značajnoj meri opterećivala ukupne troškove, a što su posledično plaćali potrošači. Bilo da je reč o hlebu, mesu, mleku, grejanju, gde će svaki trgovac kao glavno opravdanje za poskuljenje navesti upravo ogromne inpute struje i gasa.

Iako još niko ne iznosi detalje nove metodologije za obračun cena jedno je izvesno – cena električne energije za našu privredu je (značajno) veća od realne ekonomske cene i postoje više nego opravdani razlozi da se ona smanji, piše Energija Balkana.

„Od izuzetne važnosti je da prosečna cena električne energije proistekne iz osnovnog zadatka Elektroprivrede Srbije da obezbeđuje električnu energiju svim potrošačima u Srbiji po minimalnim cenama u narednih 50 ili 80 godina. Taj zadatak može trajno da se ispunjava jedino ako se prosečna cena električne energije na domaćem tržištu drži na ekonomski opravdanom nivou. Ali, to nije cena po kojoj se trguje na organizovanom tržištu električne energije u Srbiji, a pogotovo ne u svetu, nije nikakav prosek cena u EU, nije ni političko-populistička, niti socijalna kategorija“, kaže dr Slobodan Ružić, savetnik preduzeća za energetsku efikasnost, inženjering i konsalting ENS group.

Ističe da bi „naše vlasti i menadžment EPS-a trebalo da prestanu da se hvale činjenicom da nam je cena električne energije za domaćinstva najniža u Evropi, jer to nije nešto čime se valja hvaliti. Takođe, uopšte nije dobro da cenu za privredu određujemo na osnovu cena na EU tržištu. To su za nas ekonomski neopravdano visoke cene, koje samo stvaraju opterećenje našoj privredi i smanjuju njenu produktivnost i konkurentnost“.

Cene struje treba da pokriva izgradnju novih kapaciteta

Ovaj stručnjak za energetiku napominje da je ekonomski opravdana cena električne energije ona koja dugoročno omogućava pokrivanje svih operativnih troškova proizvodnje, kao i izgradnju potrebnih zamenskih i razvojnih kapaciteta. Proračun ove cene obavezno treba vršiti uz adekvatnu diskontnu stopu, na primer oko 8 odsto.

„Pre oko 25 godina kada sam računao ovu cenu za EPS ona je iznosila oko 7,5 centi po kilovat-satu, uključujući i troškove prenosa i distribucije. Međutim, tada sam proračun vršio podrazumevajući da u elektroenergetskom sistemu postoje samo termoelektrane i hidroelektrane. Danas bi ekonomski opravdana cena električne energije trebalo da se računa imajući u vidu operativne i kapitalne troškove postojećih kapaciteta ali obavezno i troškove razvoja odnosno izgradnje TENT B3, RHE Bistrica i RHE Đerdap 3, 2.200 megavata vetroelektrana i 2.100 megavata solarnih elektrana u periodu od danas do 2040. godine. Drugim rečima, sada bi prosečna ekonomski opravdana cena sigurno bila znatno veća nego pre 25 godina. Trebalo bi da bude negde između sadašnje cene za privredu od 120 evra po megavat-satu i sadašnje prosečne cene za domaćinstva, koja je skoro dvostruko niža“, ističe dr Ružić.

Cenu gasa ne treba vezivati za cenu u EU

Govoreći o ceni gasa Ružić ukazuje da mi moramo mnogo više biti u skladu sa međunarodnim okolnostima pošto moramo da uvozimo veliku većinu tog energenta. Određivanje opravdane cene za privredu i stanovništvo je, kako kaže, u ovom slučaju veoma jednostavna. Poznata je cena po kojoj uvozimo i po kojoj Srbijagas kupuje gas od Gasproma, relativno lako je odrediti operativne troškove i na osnovu toga odrediti ukupnu cenu prirodnog gasa za privredu, toplane i stanovništvo.

„I ovde, međutim, ne treba nipošto da se vezujemo za cenu prirodnog gasa na tržištu EU. Tamo je ta cena veoma promenljiva, uglavnom previsoka, zbog narušenih međunarodnih odnosa, zamene velikog dela jeftinog ruskog prirodnog gasa skupim američkim tečnim naftnim gasom, kao i ćudima tržišta. Mi smo srećom, a mora se priznati i umešnošću naših vlasti, uglavnom izbegli te ogromne poremećaje u snabdevanju i u cenama i tako treba da bude i u budućnosti“, zaključuje Ružić.