Cene kvadrata neće “mirovati” ni u 2022. godini

Godina za nama bila je turbulentna za tržište nekretnina u Srbiji, a po svemu sudeći i u 2022. godini se ne očekuje da će cene kvadrata “mirovati”. Pored vrtoglavih cena stanova u kapitalnim prestoničkim objektima, nastavljen je i trend iz 2020. godine – potražnje za kućama van grada.

Tražio se i kvadrat više kada su garaže u pitanju, pa su njihove cene u Beogradu prestigle vrednost kvadrata stambenih objekata.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, količina novca na tržištu u novembru 2021. godine iznosila je 574,4 miliona evra, što je za 47,6 odsto više nego u novembru 2020. godine, a 69 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine.

Šta se kupci najviše tražili 2021. godine?

Trend kupovine novogradnje nastavljen je i tokom 2021. godine. Iako su se cene po kvadratu u Beogradu kretale od 600 pa do 9.245 evra, koliko je koštao kvadrat u Beogradu na vodi, to kupce nije sprečilo da i potražnju usmere upravo na novogradnju.

“U 90 odsto slučajeva tražili su se stanovi u novogradnji. Takođe, tražile su se i garaže, kao nešto čega nema na tržištu. Cene upravo ovih objekata su enormno skočile u odnosu na kvadrat stana, a 2021. godinu obeležila je i velika potražnja za vikendicama, ali ne brvnarama već pravim kućama, u kojima bi ljudi mogli duže da borave kada pobegnu iz grada. Pandemija je podstakla investitore da zidaju ne samo u gradu, već da prave čitave komplekse vikend naselja sa kućama, garažama i bazenima u okolini Beograda, i to po ceni koja je kao u centru grada”, kaže za Biznis.rs agent i vlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević.

Garažni prostori, čije cene u zavisnosti od vrste i lokacije idu i do 30.000 evra, u trećem kvartalu 2021. prometovani su za 30 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe, i promet poslovnih prostora bio je veći za 17 odsto na nivou cele Srbije.

Kapitalni projekti i dalje “na ceni”

Kada je reč o kapitalnim projektima poput Beograda na vodi, kompleksa West 65, Skyline, K-District i drugih objekata koji se grade u prestonici, Lazarević kaže da je reč uglavnom o kompleksima, luksuznim naseljima sa više hiljada kvadrata i dobrim stanovima, koji su traženi.

“To su objekti tipa kondominijuma, što znači zatvoreni, sa pratećim sadržajima poput igrališta, bazena, prodavnica, lokala. Faktički, grad u gradu. Ipak, ono što kapitalno nije uređeno, a neophodno je da bude jer će predstavljati veliki problem, to su saobraćajnice. Neophodan nam je metro, putevi, više autobusa i tramvaja, a toga nema”, navodi Kaća Lazarević. 

Kamate na stambene kredite i dalje niske

Iako je prosečna kamata na kredite u Srbiji oko 2,8 odsto, a stambeni zajmovi, prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije u ukupnom kreditnom bilansu učestvuju sa 40,9 odsto, čak 86 odsto prometa svih vrsta nepokretnosti plaćeno je u kešu, dok je samo 14 odsto realizovano iz kreditnih sredstava.

Glavni razlog rasta cena kvadrata je promenjeno razmišljanje o ulaganju u nešto što je opipljivo i što ne može da propadne, ocenjuje Lazarević.

“Ljudi ne smatraju da je u ovom trenutku pametno ulagati novac u banke zato što se mnoge banke transformišu, kamatne stope na štednju su niske, pa građani smatraju da novac sam po sebi na računu gubi na vrednosti i da je nešto što donosi i čuva prihod ulaganje u nekretnine. To je razlog ovakvom skoku cena i velikom interesovanju”, ističe naša sagovornica.

Takođe dodaje da je sav kapital koji se ranije razvijao u svetu ostao u državi, jer je putovanje zbog pandmeije bilo ograničeno, a brojni poslovni aranžmani nisu realizovani.

Na pitanje kakvi su izgledi da se ovakav trend rasta cena nastavi i u 2022. godini, ona navodi da će se bez sumnje turbulencije na tržištu nastaviti sve dok pandemija traje.

Cene građevinskog materijala nastaviće da rastu

Pandemija korona virusa uticala je i na rast cena građevinskog materijala. Pojedini materijali poskupeli su od 30 do preko 100 odsto i taj trend očigledno će biti nastavljen i sledeće godine.

Pored rasta cena energenata, dodatne probleme prouzrokovao je zastoj u transportu. Lazarević smatra da je na rast cena, ne samo u Srbiji, već i u Evropi, pre svega uticala potražnja jer u tako kratkom periodu nije moglo da se proizvede toliko građevinskog materijala, pa je samim tim njegova cena skočila.