Cene nastavljaju da rastu, najveće brige hrana i energenti, Hrvati strahuju od prelaska na evro

Nakon svih problema koje je pandemija donela svetskoj privredi i trgovini, od nepovoljnih kretanja cena sirovina, gašenja i propadanja mnogih kompanija, preko talasa otkaza i mera za zapošljavanje, pa sve do ekspanzivnih fiskalnih politika, inflacija je došla kao logičan rezultat svega što se u ekonomiji događalo tokom protekle dve godine.

Doduše, sve do pre nekoliko meseci glavne centralne banke u svetu imale su stav da je inflacija prolazna i da neće biti veliki problem, ali krajem 2021. godine su praktično svi priznali da će skok cena biti dugoročniji izazov nego što se to predviđalo u julu ili avgustu.

Nacionalne ekonomije danas ne funkcionišu odvojeno od ostatka sveta. Zbog toga konačni ekonomski rezultat na kraju godine često nije bio toliko rezultat domaćih ekonomskih politika koliko ukupnog efekta različitih ekonomskih politika u svetu, pa i u regionu.

Kako pokazuju analize, na inflaciju u zemljama regiona najviše su uticali problemi sa cenom energenata i poskupljenje hrane.

Srbija: Stabilizacija u trećem kvartalu

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je tri četvrtine međugodišnje inflacije koja je u decembru prošle godine iznosila 7,9 odsto i dalje bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, odnosno onim kategorijama na koje monetarna politika ne može direktno da utiče u značajnijoj meri.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u decembru usporila rast i na mesečnom nivou iznosila je 0,4 odsto, dok je prosečna godišnja inflacija u 2021. godini iznosila četiri odsto.

NBS procenjuje da će se u prvom tromesečju ove godine inflacija verovatno kretati oko decembarskog nivoa od 7,9 procenata, nakon čega će početi postepeno da pada, i očekuje da će se u trećem kvartalu vratiti u granice cilja od tri plus/minus 1,5 odsto.

Iz centralne banke dodaju da se rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

Hrvatska: Najveća stopa inflacije još od 2008. godine

Iz Hrvatske narodne banke za Biznis.rs kažu da su indeksi potrošačkih cena u decembru porasli za 5,5 odsto u odnosu na isti mesec 2020. godine, dok su u celoj prošloj godini cene u Hrvatskoj u proseku bile više za 2,6 odsto.

„Godišnja stopa inflacije od 5,5 odsto najviša je još od oktobra 2008. godine, kada je iznosila 5,9 procenata. Na jačanje inflatornih pritisaka uticale su cene energije, pre svega naftnih derivata, ali i rast cena drugih sirovina na svetskom tržištu, kao i prevoza u pomorskom saobraćaju, i poteškoće u globalnim lancima snabdevanja zbog čega je dolazilo do nestašica određenih poluproizvoda i gotovih proizvoda. Vremenski uslovi u Hrvatskoj uticali su na smanjenje roda određenih poljoprivrednih kultura“, navode iz hrvatske centralne banke.

HNB je objavila da bi prosečna godišnja stopa inflacije ove godine mogla biti između 3,5 i 4 odsto, a tu procenu zasniva na višim od prognoziranih stopa inflacija u novembru i decembru.

Kao poseban izazov u ovoj godini navode prelazak na evro, koji bi zvanično trebalo da se desi 2023. godine, ali će od sredine 2022. cene biti istaknute i u kunama i u evrima.

Severna Makedonija: Međugodišnja inflacija 4,9 odsto

Prema podacima Zavoda za statistiku Severne Makedonije, indeks potrošačkih cena u 2021. godini u odnosu na 2020. povećan je za 3,2 odsto. Međugodišnja inflacija je 4,9 odsto, a indeks cena na malo porastao je za šest odsto.

Kako iz Narodne banke Severne Makedonije kažu za Biznis.rs, projekcija inflacije za 2022. godinu je 2,4 odsto, dok su očekivanja za narednih nekoliko godina da će se inflacija zadržati na istorijskom proseku od dva odsto.

Bosna i Hercegovina: Najveći skok cena u poslednjih 25 godina

Od centralne banke Bosne i Hercegovine još uvek nismo dobili zvanične podatke o ekonomskim kretanjima u 2021. godini, ali ocene ekonomista pokazuju da je godišnja inflacija u Bosni i Hercegovini dostigla najviši nivo od 1997. godine. Epidemija Covid-19 pogodila je nestabilnu bosansko-hercegovačku privredu i niko više nije siguran kakve će biti posledice.

Krajem prošle godine evidentno je bilo značajno poskupljenje svih prehrambenih proizvoda, a u novu godinu se ulazi sa povećanim računima za potrošnju energije za stanovništvo i privredu, što vodi daljem poskupljenjima.

Ekonomisti smatraju da inflacija sada iznosi oko tri odsto, te da je uvezena i da se njen rast ne može zaustaviti bez reakcije vlasti u smislu adekvatnije poreske politike i jačih socijalnih programa. Nadležne je upozorio i Međunarodni monetarni fond, ukazujući na ugroženu ekonomsku i finansijsku stabilnost države.

Crna Gora: Inflacija uslovljena eksternim faktorima

Centralna banka Crne Gore objavila je da je godišnja stopa inflacije, merena indeksom potrošačkih cena, u decembru 2021. godine iznosila 4,6 odsto, dok je prosečna stopa inflacije tokom 2021. iznosila 2,4 odsto.

Kako se navodi u saopštenju crnogorske centralne banke dostavljenom našoj redakciji, imajući u vidu eurizovanost crnogorske ekonomije, rast inflacije u Crnoj Gori determinisan je uglavnom eksternim faktorima. Naime, nagli skok tražnje, koji je usledio nakon popuštanja epidemijskih mera, kombinovan sa ekspanzivnom politikom centralnih banaka i novčanom pomoći koje su države širom sveta pružale, doveo je do naglog rasta cena na globalnom nivou. Takođe, rastu cena u značajnoj meri doprineli su i rast cena energenata, metala i hrane na međunarodnim tržištima.

U 2022. godini očekujemo da će se prosečna stopa inflacije zadržati na istom nivou iz prethodne godine, pri čemu bi inflatorni pritisci mogli biti više izraženi u prvoj, a prigušeniji u drugoj polovini godine, saopštavaju iz Centralne banke Crne Gore i dodaju da, prateći projekcije i reakcije ključnih centralnih banaka, poput Evropske centralne banke, smatraju da je rast inflacije privremenog karaktera.

Prema poslednjoj modelskoj projekciji Centralne banke Crne Gore za period januar-septembar 2022. godine, prosečna godišnja stopa inflacije iznosiće 2,6 odsto.