Cene transporta na istorijskom maksimumu

Stalna poskupljenja pravdaju se skokom cena energenata i cenama transporta koje su na istorijskom maksimumu. Jedan kontejner iz Kine do Beograda koji je do pandemije korona virusa koštao 2.500 evra, sada je oko 12.000 evra, a poskupeli su i drugi vidovi transporta.

Profesor Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu rekao je za RTS da cena nafte uvek može da poraste i da se nasložilo nekoliko problema koje smo imali poslednje dve godine.

„Taman smo se malo smirili, pa je onda opet došao neki period nedostatka ponude, pre svega u međunarodnom kontejnerskom prevozu, a onda se nadovezala kriza koju sad imamo u Ukrajini“, naveo je Aćimović.

Istakao je da je transport privredna, a ne socijalna delatnost, pa ne može da mu se spušta cena.

„Ranije, u neko normalno vreme, transport betona ili šljunka je išao i do 50 odsto vrednosti, čak se više puta isplaćivalo da se da nekome na gradilište besplatan pesak ili šljunak, a da se naplati samo transport“, rekao je Aćimović.

Dodao je da u transportu i celoj logistici vlada „zakon velikog obima“.

„Zakon koštanja transporta, koji kaže – povećaj što više obim transporta da bi spustio cenu. Drugim rečima, kada pogledamo kako rade globalne logističke firme, one nemaju tako velike probleme, naprotiv, nekima prihodi i rastu u odnosu na neke male kompanije“, istakao je Aćimović i dodao da je u transportu uvek cilj povećati obim aktivnosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta je naglasio da je pristalica toga da u svakom segmentu treba favorizovati javni transport, a da se u narednom periodu treba pozabaviti i saobraćajnim sistemom.

„Ponudu na transportnom tržištu čine dva segmenta – jedan je infrastruktura, u koju mi lepo i dosta toga ulažemo u poslednjih nekoliko godina, ali smo, da tako kažem, morali da se bavimo saobraćajnim sistemom u kojem imamo različite prevozničke firme u različitim prevoznim granama“, naveo je Slobodan Aćimović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje firme koje su zamenile svoje dobavljače iz Kine dobavljačima iz Turske.

„Obračun je sledeći. Iz Kine zbog različitih korona zadržavanja, lokdauna različitih kineskih luka, brod se em duže pakuje, em duže plovi. Sad ide i do 100 dana, ranije je išao 35 do 40 dana do Srbije. Onda je sasvim logično da je to mnogo isplativije da se malo plati i skuplje neki repromaterijal, da se on nabavi iz Turske ili neke bliže zemlje“, objasnio je Aćimović.

Govoreći o avio-prevozu, on je rekao da je ta vrsta prevoza bila u „nokdaunu“, a da su avio-prevozioci više kratili troškove nego što je trebalo da ih skrate.

Istakao je da je drumski prevoz dominantan i da se njime najviše treba baviti, a i da je po pravilu usitnjen, za razliku od pomorskog, železničkog i avio-prevoza.

Profesor Aćimović je napomenuo da se na cene može uticati stimulisanjem delatnosti i smanjenjem cene ulaska vozača na tržište, kao i da se smanji broj godina i da se mladi ljudi postepeno ubacuju u sistem.