Cene u Crnoj Gori vratile se na nivo pre državne intervencije

Od početka godine, od kad nije na snazi ograničenje cena osnovnih životnih namirnica, one su se već vratile na nivo pre državne intervencije, dok su pojedini proizvodi dostigli svoje rekorde.

Poskupljenje nije zaobišlo ni razne usluge, zbog, kako uglavnom pravdaju, rasta troškova života. Porasle su i plate svima prošle godine, ali se to povećanje gotovo ne oseća, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Pobjedu.

Ekonomski analitičari za to uglavnom krive ukrajinsku krizu, inflaciju i ostale faktore, ali građanima to malo znači. Ono što svi primećuju jeste da je težina kesa koja se iznosi iz prodavnica obrnuto proporcionalna računima koji se za to plaćaju.

Prema podacima Monstata, potrošačke cene u decembru prošle godine u odnosu na decembar 2021. u proseku su više za 17,2 odsto, dok je subjektivni osećaj građana znatno drugačiji, jer primećuju poskupljenja kod pojedinih proizvoda i za 100 odsto.

Ranije je Pobjedi iz Instituta za strateške studije i projekcije objašnjeno da se osećaj inflacije prvenstveno zasniva na kretanju cena onih proizvoda koji se najčešće kupuju, zbog čega se inflacija doživljava drastičnom.

“Rast, na primer, cena ulja na našu potrošnju ima znatno veći uticaj nego rast cena usluge u hotelima, jer u hotel, na primer, uopšte ne idemo. Zbog toga rast cena prehrambenih proizvoda najviše pogađa domaćinstva nižeg životnog standarda, jer najveći deo njihovih ukupnih izdataka čine upravo izdaci za hranu i odeću”, rekli su iz Instituta.

Ukoliko se stanje upoređuje sa, na primer, Hrvatskom ili Slovenijom, važno je napomenuti da je prosečna zarada u Crnoj Gori u decembru bila 727 evra, dok je u Hrvatskoj i Sloveniji premašila 1.000, odnosno, 1.500 evra. Minimalna zarada u Crnoj Gori je 450 evra, u Hrvatskoj 560 evra, dok je u Sloveniji 878 evra.

U Crnoj Gori je minimalna potrošačka korpa u decembru za četvoročlanu porodicu dostigla vrednost od čak 800 evra. Osim evidentne razlike u platama i standardu, valja naglasiti i da je reč o članicama EU.

Cene u crnogorskim trgovinama variraju u zavisnosti od lanca i veličine marketa, a građani hrle u hipermarkete ne bi li ugrabili nešto povoljniju cijenu na nekom od artikala, što uglavnom nadomeste na nekom drugom, koji uzmu onako usput, kada su već tu.

Prema podacima hrvatskog Indexa, slatko mleko u Hrvatskoj košta 1,59 evra, u Sloveniji je ta cena niža za 20 centi, dok se u Crnoj Gori u zavisnosti od proizvođača cena kreće između 1,3 do čak preko dva evra.

Iznenađujuće je što je 250 grama maslaca u ove dve zemlje 3,29 evra, odnosno 2,69 evra, dok ga u Crnoj Gori ne možete naći ispod četiri evra, a pojedini koji slove za poseban kvalitet, koštaju i preko šest evra.

Suncokretovo ulje koje nije toliko davno koštalo čak i manje od evra, i dalje je jeftinije nego u Hrvatskoj gde košta 2,25, u Sloveniji je 2,69 evra, dok se u crnogorskim trgovinama može kupiti u rasponu od 1,8 do 2,2 evra.

Mala je razlika u ceni pilećeg filea između ove dve članice EU 5,31 evra, odnosno 5,49 evra, što je ipak jeftinije nego u Crnoj Gori gde se cene kreću od šest do preko devet evra u zavisnosti od trgovine.

Jogurt u pakovanju od 1,5 litara ne možete naći ispod 1,7 evra, a cene idu i preko dva evra, dok tu namirnicu Hrvati i Slovenci kupuju za 1,99 odnosno 1,49 evra.

Hleb je još, barem kada je reč o osnovnoj vrsti, značajno jeftiniji u Crnoj Gori u odnosu na ove dve zemlje, ali je, na primer, sir gauda gotovo duplo jeftiniji u odnosu na naše cene koje za kilogram dostižu i 13 evra, ponovo u zavisnosti od proizvođača.

Slično je i sa cenom pirinča, koji iole pristojnog kvaliteta u Crnoj Gori ne može da se kupi ispod tri evra, a cene po kilogramu prelaze i pet evra.