Crna Gora mora da uloži više od milijardu evra u vodni sektor

Crnoj Gori je za usklađivanje vodnog sektora sa evropskim standardima potrebno više od milijardu evra ulaganja, dok se istovremeno suočava sa velikim gubicima u vodovodnim sistemima, nedovoljnom preradom otpadnih voda i sve većim rizikom za snabdevanje primorja, navodi Svetska banka.

Prema dokumentu o projektu „Montenegro Water Services and Climate Resilience – Phase 1“, za vodosnabdevanje je potrebno oko 580 miliona evra, od čega je 220 miliona evra označeno kao prioritetno do 2036. godine. Za sektor otpadnih voda do 2035. procenjuje se potreba za dodatnih 471,5 miliona evra. Ukupne potrebe za ova dva segmenta tako prelaze 1,05 milijardi evra, piše eKapija.

Iako više od 90 odsto stanovništva ima pristup vodovodnoj mreži, prosečan nivo neprihodovane vode, odnosno vode koja se izgubi zbog curenja, problema sa merenjem ili naplatom, iznosi oko 68 odsto. Razlike među opštinama su velike – od oko 34 odsto u Tivtu do čak 85 odsto u Danilovgradu.

Problem predstavlja i tretman otpadnih voda, jer se u Crnoj Gori prečišćava manje od polovine ukupnih otpadnih voda. Brojna postrojenja suočavaju se i sa operativnim problemima, posebno u upravljanju muljem i zbog visokih troškova energije.

Svetska banka posebno upozorava na sigurnost vodosnabdevanja crnogorskog primorja, koje se oslanja na izvorište Bolje Sestre kod Morače. Naučna istraživanja ukazuju na povezanost intenzivne eksploatacije šljunka iz Morače sa produbljivanjem korita i smanjenjem izdašnosti izvorišta tokom poslednje decenije.

U julu 2025. Regionalni vodovod za crnogorsko primorje radio je na gotovo 90 odsto kapaciteta isporuke, i to pre avgusta, kada potrošnja vode dodatno raste zbog turističke sezone. Svetska banka ocenjuje da takva situacija predstavlja sve veći rizik za obalni turizam, koji učestvuje sa više od 30 odsto u BDP-u Crne Gore.

Dodatni pritisak predstavljaju klimatske promene, koje donose češće i intenzivnije suše, manje padavina tokom leta i povremene poplave. Rast temperatura i manjak padavina smanjuju raspoloživost vode upravo u periodu najveće potražnje, posebno u turističkim područjima.

Usklađivanje sa evropskim propisima zahtevaće proširenje i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, bolji tretman otpadnih voda, unapređenje upravljanja muljem, energetske efikasnosti i sistema za praćenje kvaliteta i potrošnje vode.

Predloženi projekat Svetske banke obuhvata rehabilitaciju i modernizaciju vodne infrastrukture, uključujući rekonstrukciju zastarelih sistema i zamenu cevi koje sadrže azbest, kako bi se smanjili gubici vode i potencijalni zdravstveni rizici. Predviđeno je i proširenje sistema za tretman otpadnih voda, kao i unapređenje vodne infrastrukture u udaljenim ruralnim područjima.

Za primorje je planirano povećanje kapaciteta za tretman vode sistema Malo Blato/Bolje Sestre, uz tehničku pomoć za unapređenje režima Morače i održivost vodnih resursa. Cilj je da dodatni kapaciteti budu dostupni tokom letnjih meseci, kada je potražnja najveća.

Projekat predviđa i regulatorne reforme, ažuriranje tarifne metodologije, izradu Nacionalne strategije pružanja vodnih usluga i unapređenje prikupljanja podataka i praćenja rada vodovodnih preduzeća.

Svetska banka predlaže stvaranje uslova za alternativne modele finansiranja i pružanja vodnih usluga, uključujući postepeno veće učešće privatnog sektora. Tarifna metodologija trebalo bi da bude usmerena ka povratu troškova, u skladu sa principima evropske politike voda.

Prva faza projekta vredna je 58 miliona dolara. Od toga bi 35 miliona dolara obezbedila Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), članica Grupacije Svetske banke, a 23 miliona dolara OPEC Fond.

Cilj projekta je da se unaprede pouzdanost i efikasnost vodnih usluga, poveća otpornost sistema na klimatske promene i podrži usklađivanje Crne Gore sa evropskim standardima.