Cene energije glavni pokretač inflacije u Hrvatskoj

Ukupna inflacija u Hrvatskoj, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HIPC), u oktobru je ubrzala na 4,4 odsto, sa 4,3 odsto u septembru, pre svega zbog rasta cena hrane i, u manjoj meri, energije. Istovremeno je bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energije, usporila sa 3,3 na 3,2 odsto, saopštila je Hrvatska narodna banka (HNB).

Prema podacima HNB-a, inflacija u evrozoni u oktobru je dostigla četiri odsto, u poređenju sa 3,8 odsto mesec dana ranije. Ubrzanje inflacije u Hrvatskoj bilo je blaže nego na nivou evrozone, pa je razlika između dve stope smanjena sa 0,5 na 0,4 procentna poena, što je najmanji jaz od početka 2022. godine, piše SEEbiz.

Prema nacionalnom indeksu potrošačkih cena (IPC), koji odražava strukturu potrošnje hrvatskih domaćinstava, inflacija je u oktobru iznosila 4,9 odsto, naspram 4,7 odsto u septembru.

Godišnji rast cena hrane ubrzao je sa 0,2 odsto u septembru na 0,5 odsto u oktobru. HNB objašnjava da je na to uticao bazni efekat, odnosno izražen pad cena hrane u istom mesecu prošle godine, ali i aktuelni inflatorni pritisci.

Cene energije nastavile su da rastu treći mesec zaredom, dostigavši godišnju stopu inflacije od 19,9 odsto, u odnosu na 19,6 odsto u septembru. HNB kao glavne razloge navodi pritiske na svetskim tržištima energenata, povezane sa geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku i poremećajima u snabdevanju. Rast maloprodajnih cena goriva u Hrvatskoj i dalje delimično ublažavaju državne mere ograničavanja cena naftnih derivata.

Istovremeno, godišnji pad cena industrijskih proizvoda usporio je sa 0,9 na 0,6 odsto, dok je rast cena usluga smanjen sa 6,7 na 6,3 odsto. Upravo je usporavanje poskupljenja usluga doprinelo blagom smanjenju bazne inflacije.

Posmatrano prema nacionalnom indeksu IPC, cene energije u oktobru su bile više za 20,7 odsto nego godinu dana ranije, dok je rast cena hrane iznosio 0,2 odsto.