Evropa mora da smanji energetsku zavisnost i razvije sopstvene kapacitete

Evropa mora da poveća ekonomsku sigurnost, razvije sopstvene strateške kapacitete i izgradi stabilnija partnerstva, a energija postaje jedan od ključnih resursa za očuvanje konkurentnosti i političke stabilnosti. To je izjavio potpredsednik Evropske investicione banke (EIB) Marko Primorac na savetovanju ekonomista u Opatiji, tokom rasprave o geopolitičkim promenama i novom globalnom ekonomskom poretku.

Primorac je ocenio da geopolitika više nije samo političko pitanje, već sve više utiče na ekonomsku sigurnost, otpornost i stabilnost država. Podsetio je da je prethodnih decenija proizvodnja premeštana u zemlje sa nižim troškovima, ali da su globalne krize pokazale kako zavisnost od pojedinih resursa i dobavljača može postati sredstvo pritiska, piše SEEbiz.

Zbog toga, kako je istakao, uz efikasnost i konkurentnost cena, sve veći značaj imaju sigurnost i diverzifikacija pravaca snabdevanja. Globalizacija se ne završava, već menja, a ekonomska moć država sve više zavisi od kontrole tehnologije, energije, finansijskih tokova, lanaca snabdevanja i strateške infrastrukture.

Prema njegovim rečima, energija postaje presudan resurs ne samo za privredu već i za očuvanje socijalne kohezije, slobode i demokratije. Nedovoljna dostupnost energenata po pristupačnim cenama može izazvati nezadovoljstvo stanovništva i uticati na političke promene u evropskim državama.

Primorac je naglasio da ulaganje u obnovljive izvore energije više nije motivisano isključivo dekarbonizacijom, već i potrebom da se smanji zavisnost Evrope od spoljašnjih dobavljača i poveća njena energetska sigurnost.

Evropa, kako je naveo, ne mora sama da proizvodi sve što joj je potrebno, ali mora da prepozna kritične zavisnosti, razvija sopstvene kapacitete u strateški važnim oblastima i gradi sigurnija partnerstva. To je posebno važno za industriju, jer bez dovoljno energije po konkurentnim cenama nema ni reindustrijalizacije, razvoja veštačke inteligencije i strateških tehnologija, niti dugoročnog privrednog rasta.

Govoreći o ulozi EIB-a, Primorac je naveo da banka godišnje odobrava oko 100 milijardi evra kredita, dok se za narednu godinu nada povećanju ulaganja na 110 milijardi evra. Sredstva će biti usmerena u energetiku, tehnologiju, kritične minerale, bezbednost, odbranu i podršku Ukrajini.

Dodao je da kapitala ima dovoljno, ali da često nedostaju kvalitetni i pripremljeni projekti sa transparentnim vlasništvom, jasnim ciljevima, održivim poslovnim planovima i potrebnim dozvolama. Na tome, prema njegovim rečima, treba raditi na nivou Evropske unije, a posebno Hrvatske.

Primorac je zaključio da su za dalji razvoj hrvatske privrede, povećanje konkurentnosti i produktivnosti neophodna ulaganja u energetsku i saobraćajnu infrastrukturu.