Crna Gora priprema Zakon o proveri stranih investicija

Ministarstvo ekonomskog razvoja pokrenulo je konsultacije sa zainteresovanom javnošću u okviru pripreme Nacrta predloga zakona o proveri stranih investicija, objavljeno je na zvaničnom sajtu Vlade Crne Gore. Rok za pripremu predloga zakona je 18 meseci od dana donošenja zaključka.

Vlada je zaključkom od 3. septembra 2026. godine zadužila Ministarstvo ekonomskog razvoja da, u saradnji sa nadležnim organima, pripremi Predlog zakona o proveri stranih investicija po uzoru na najbolju praksu Evropske unije. Pod „najboljom praksom Evropske unije“ podrazumeva se i sistem provere mogućeg uticaja stranih ulaganja na bezbednost i javni poredak, sa posebnim fokusom na osetljive tehnologije, kritičnu infrastrukturu i druge strateški važne delatnosti, piše eKapija.

Ministarstvo je pozvalo organe, organizacije, udruženja i pojedince zainteresovane za ovu oblast da dostave inicijative, predloge, sugestije i komentare koji bi mogli biti razmotreni tokom pripreme nacrta zakona.

Kako je navedeno u javnom pozivu, konsultacije sa zainteresovanom javnošću trajaće 15 dana od dana njegovog objavljivanja.

Kako prenosi Bankar.me, EU je u junu 2026. godine usvojila revidirani regulatorni okvir. Reč je o Uredbi o proveri stranih ulaganja u Uniji, koju je Savet EU formalno usvojio 8. juna ove godine. Ona zamenjuje okvir iz 2019. godine, koji se primenjuje od oktobra 2020, i uvodi ujednačenija pravila u svim državama članicama.

Najvažnija promena je to što će svaka članica EU morati da ima nacionalni mehanizam za proveru stranih ulaganja. Prethodni okvir omogućavao je saradnju država i Evropske komisije, ali nije u dovoljnoj meri ujednačio nacionalne sisteme: razlikovali su se obuhvat provere, pragovi, rokovi i procedure.

Nova uredba zato uvodi zajednički minimalni obuhvat ulaganja koja države moraju da proveravaju. On uključuje vojnu opremu i robu dvostruke namene, naročito osetljive tehnologije, kritične sirovine, ključne subjekte u energetici, saobraćaju i digitalnoj infrastrukturi, izbornu infrastrukturu i određene subjekte finansijskog sistema. Države svojim zakonima mogu obuhvatiti i dodatne sektore.

Provera se ne zasniva prvenstveno na tome da li je investicija ekonomski isplativa, već na proceni njenog mogućeg uticaja na bezbednost i javni poredak. Posebno se razmatra ko stvarno kontroliše investitora, da li iza njega neposredno ili posredno stoji vlast treće države i da li ulaganje može omogućiti pristup osetljivim tehnologijama, podacima, infrastrukturi ili strateškoj imovini.

Obuhvat je proširen i na ulaganja koja se formalno realizuju preko kompanije osnovane u EU, ali je ta kompanija pod neposrednom ili posrednom kontrolom investitora izvan Unije. Time se nastoji sprečiti zaobilaženje provere korišćenjem evropskih društava kao posrednika.

Za investitore je važno što uredba zahteva transparentne i nediskriminatorne procedure, jasno određene rokove, početnu proveru i mogućnost pokretanja detaljne istrage. Investitor mora imati mogućnost da odluku nadležnog organa ospori pred sudom. Konačna odluka o konkretnoj investiciji ipak ostaje u nadležnosti države članice, dok druge članice i Evropska komisija mogu dostaviti komentare ili mišljenje.