Crna Gora planira 6,8 milijardi evra za saobraćaj, više od dve milijarde za državne puteve

Ažuriranom Strategijom razvoja saobraćaja Crne Gore za period 2019-2035. predviđen je investicioni okvir od oko 6,8 milijardi evra za sprovođenje prioritetnih mera u svim vidovima saobraćaja.

Dokument donosi izmene u planiranju infrastrukturnih projekata, finansiranju i razvoju saobraćajnog sistema, a među novinama su i projekti povezivanja vojnih objekata sa državnom putnom mrežom, kao i planiranje razvoja aerodroma uz budžetsko finansiranje i korišćenje fondova Evropske unije, piše eKapija.

Prema izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi koji je objavilo Ministarstvo saobraćaja, ukupni troškovi sprovođenja prioritetnih mera procenjeni su na 6,835 milijardi evra. Od toga se 5,09 milijardi odnosi na infrastrukturne mere, 1,5 milijardi na mere u okviru postojećeg, odnosno uobičajenog scenarija razvoja, dok je za takozvane meke mere – regulatorne, institucionalne i organizacione aktivnosti – predviđeno 245 miliona evra.

U dokumentu se navodi i projekcija od oko tri milijarde evra kapitalnih izdataka do 2035. godine. Taj iznos, međutim, predstavlja umereniju procenu mogućih ulaganja na osnovu dosadašnjih izdvajanja i očekivanih izvora finansiranja, a ne ukupnu vrednost svih mera iz Strategije.

Više od dve milijarde evra za državne puteve

Najveća pojedinačna infrastrukturna mera odnosi se na rekonstrukciju i rehabilitaciju državnih puteva. Njena osnovna procenjena vrednost iznosi 1,836 milijardi evra, dok sa nepredviđenim troškovima dostiže 2,111 milijardi. Za period 2026-2030. planirano je 1,372 milijardi evra, a preostalih 739 miliona za period od 2031. do 2035. godine. Planirani završetak ove mere je 2035. godina, a iznosi se odnose na rekonstrukciju i rehabilitaciju, ne i na redovno održavanje puteva.

Među značajnijim putnim projektima su i deonice obalne varijante Jadransko-jonskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Tološi-Virpazar i Virpazar-Bar. Za prvu je planirano 322,6 miliona evra, uz četiri miliona za pripremu projekta, dok je za deonicu Virpazar-Bar predviđeno 402,5 miliona, takođe uz četiri miliona za pripremu.

Za deonicu Markovići-Ljubotinj planirano je 228 miliona evra u periodu 2026-2030, uz dva miliona za pripremu projekta i tendera. Za drugu fazu projekta Bar-Vrbnica predviđeno je 108,4 miliona, dok je za definisanje tehničkih potreba i pripremu studije planirano 500.000 evra.

Za obilaznicu oko Podgorice, na pravcu Smokovac-Tološi, procenjena vrednost u ažuriranom dokumentu iznosi 236 miliona evra.

Jedna od važnijih izmena odnosi se na obilaznicu oko Budve. U ranijem dokumentu završetak je bio planiran za 2029, dok je u ažuriranom izveštaju rok pomeren na 2031. godinu. Procenjena vrednost projekta iznosi 206,1 miliona evra. U izveštaju se navodi da je ugovor za projektovanje i izgradnju potpisan 29. juna 2026. godine, a rok za realizaciju iznosi 48 meseci od uvođenja izvođača u posao.

Važno je naglasiti da navedeni iznosi nisu svi ugovorene cene radova. Deo predstavlja planirana izdvajanja za određene periode, dok se za pojedine projekte posebno iskazuju troškovi pripreme i izrade dokumentacije. Ministarstvo navodi da je raspodela sredstava indikativna i da zavisi od planiranih rokova, programa investicija i raspoloživog finansiranja.

Modernizacija pruge Bar-Vrbnica i veza sa Albanijom

U železničkom sektoru jedan od prioriteta je rekonstrukcija i modernizacija pruge Bar-Vrbnica, do granice sa Srbijom. Plan obuhvata radove na koloseku, propustima, odvodnji, mostovima, kosinama, klizištima, tunelima i elektroinstalacijama. Za deonicu Golubovci-Bar predviđeno je završavanje projektne i tenderske dokumentacije, raspisivanje tendera za radove tokom 2026. godine i početak izgradnje, uz procenjeni završetak do 2030.

Planirane su i aktivnosti na uvođenju evropskog sistema za upravljanje železničkim saobraćajem ERTMS, produženju koloseka na stanicama za prijem vozova dužine do 740 metara, kao i sanaciji više deonica pruge, uključujući Trebešica-Lutovo, Bioče-Podgorica i Podgorica-Golubovci.

Kao razvojni pravac navodi se i rekonstrukcija pruge Podgorica-granica sa Albanijom, dužine oko 25 kilometara, uz elektrifikaciju, obnovu stanica i modernizaciju telekomunikacionog sistema. Za ovaj projekat, međutim, u preliminarnom dokumentu nisu navedeni objedinjena procenjena vrednost i čvrst rok realizacije.

Luke i aerodromi: jačanje kapaciteta i digitalizacija

U pomorskom sektoru Strategija predviđa nastavak razvoja Luke Bar, unapređenje lučke infrastrukture, proširenje kapaciteta za pretovar i skladištenje, kao i jačanje veza sa drumskom i železničkom mrežom. Među pravcima razvoja su multimodalni i logistički centri, digitalizacija lučkih procedura i unapređenje sistema nadzora pomorskog saobraćaja.

U dokumentima se, međutim, ne nalazi jedinstvena nova procena vrednosti svih planiranih ulaganja u luke, niti precizan rok za realizaciju svakog od tih projekata.

Kada je reč o vazdušnom saobraćaju, jedna od značajnijih izmena odnosi se na način planiranja razvoja aerodroma Podgorica i Tivat. Umesto ranije formulacije koja se odnosila na praćenje koncesionog ugovora, nova mera predviđa planiranje razvoja oba aerodroma kroz budžetsko finansiranje i sufinansiranje iz fondova EU, uz razvoj potrebnih kapaciteta za dvojnu, odnosno civilnu i vojnu upotrebu.

Predviđeno je i ažuriranje Master plana aerodroma, a kao mogući pravci razvoja pominju se proširenje kapaciteta putničkih terminala, platformi i parking prostora, kao i produženje poletno-sletnih staza. Konačan obim ulaganja i njihova vrednost nisu utvrđeni u dokumentima, već će zavisiti od ažuriranog Master plana i daljih odluka o razvoju aerodroma.

Strategija dodatno predviđa procenu mogućnosti razvoja i drugih aerodroma i vazduhoplovne infrastrukture, uključujući lokacije u Nikšiću i Beranama, helidrome i površine za operacije na vodi. Reč je, u ovoj fazi, pre svega o procenama, studijama i pripremi projekata, a ne o odluci da se svi ti kapaciteti izgrade.

Nove mere: vojna infrastruktura, električna vozila i pametni saobraćaj

Među izmenama prihvaćenim tokom javne rasprave su i nove putne veze koje treba da povežu vojne objekte sa državnom putnom mrežom. Predviđene su veze za kasarnu u Maslinama u Podgorici, kasarnu u Baru, vojno skladište Brezovik kod Nikšića, kao i put Radovići-Pristan, sa krakom prema vrhu Obostnik.

U širem okviru intervencija u Luci Bar uključena je i rekonstrukcija vojnog sidrišta.

Izmene obuhvataju i unapređenje upravljanja vazdušnim prostorom, bolju koordinaciju civilnog i vojnog vazdušnog saobraćaja i usklađivanje sa evropskim sistemima. U oblasti drumskog saobraćaja dodatno se naglašavaju električna vozila, infrastruktura za njihovo punjenje, razvoj javnog prevoza i elektrifikacija voznih parkova, kao i primena inteligentnih transportnih sistema i digitalnih rešenja.

Akcioni plan za 2026. i 2027. godinu

Preliminarni Akcioni plan za period 2026-2027. obuhvata 41 meru. U tom periodu naglasak je, između ostalog, na pripremi projektne dokumentacije, studija i tendera, kao i pokretanju pojedinih infrastrukturnih radova.

Među planiranim aktivnostima su nastavak pripreme obalne varijante Jadransko-jonske brze saobraćajnice, uključujući obilaznicu Tivta i koridor kroz Boku Kotorsku, priprema i početak realizacije obilaznice oko Budve, kao i priprema rekonstrukcije puta Šćepan Polje-Plužine, za koji je početak radova planiran tokom 2027. godine.

U železničkom sektoru predviđeno je završavanje projektovanja i tenderske dokumentacije za deonicu Golubovci-Bar i početak radova na pruzi Bar-Vrbnica. Plan obuhvata i pripremu modernizacije pruge Podgorica-Tuzi-granica sa Albanijom.

Među ostalim aktivnostima su razvoj nacionalnog okvira za inteligentne transportne sisteme, uspostavljanje Nacionalne pristupne tačke za podatke o saobraćaju, izrada studije razvoja intermodalnog transporta, priprema politike za alternativna goriva i mape puta za elektromobilnost, kao i ispitivanje mogućnosti uključivanja privatnog sektora kroz javno-privatna partnerstva i koncesije.

Dosadašnja realizacija: nijedan od četiri cilja nije u potpunosti ostvaren

Dokument koji prati ažuriranje Strategije sadrži i pregled sprovođenja postojećeg strateškog okvira u periodu 2021-2025. godine. Ocenjeno je da je njegova realizacija bila delimično uspjšna i da nijedan od četiri ključna strateška cilja nije u potpunosti dostigao planirane vrednosti za 2025. godinu.

Za drumski sektor u periodu 2019-2024. bilo je planirano oko 1,07 milijardi evra, dok je realizovano približno 689 miliona. U železnički sektor je od 2019. do 2025. uloženo oko 87,5 milijardi, u vazdušni oko 16,94 miliona, a u pomorski oko 8,94 miliona evra. Ukupno utrošena sredstva za sve sektore navedena su u iznosu od 802,2 miliona evra.

U izveštaju se ukazuje i na probleme koji su usporavali realizaciju projekata, među kojima su nedostatak finansijskih sredstava, složeni postupci eksproprijacije, nedovoljno pripremljena projektna dokumentacija i rast troškova.