Da li je odluka o izvozu pšenice i kukuruza zakasnila?

Vlada Srbije ukinula je zabranu izvoza pšenice i kukuruza, posle analize trenutnog stanja zaliha nakon žetve. Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izvoz pšenice i kukuruza će biti slobodan do početka jeseni, kada će se izvršiti nova procena, nakon čega će se donositi dalje odluke.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Stig Nedeljko Savić kaže u razgovoru za Biznis.rs da je njegovo udruženje od maja ukazivalo na probleme koje zabrana izvoza stvara poljoprivrednicima, dodajući da je najnovija mera zakasnela.

Prema njegovim rečima, čitava situacija se završila loše po poljoprivrednike budući da se odluke donose nakon žetve, umesto da je to urađeno ranije, zbog zaliha u magacinima kojima pada vrednost.

„Velika većina poljoprivrednika je tako prodavala pšenicu po ceni od 35 dinara za kilogram, što nije dovoljno da se pokriju ni troškovi proizvodnje“, kaže naš sagovornik.

Savić podseća i da su poljoprivrednici imali sastanke sa državom dva puta – 28. juna u Predsedništvu i 11. jula. Na prvom je dogovoren izvoz šest miliona flaša jestivog rafinisanog ulja, budući da su uljarima bili puni magacini, a da zbog zabrane izvoza nisu imali novca za dalje funkcionisanje.

„Država ima sve mehanizme da omogući i prati izvoz, ali koristi argument čuvanja socijalnog mira i prehrambene sigurnosti“, kaže on.

Pored toga, predsednik Udruženja poljoprivrednika Stig navodi da je argumentima prehrambene sigurnosti suprotstavljena činjenica, bar kada je reč o suncokretu, da se tek trećina celokupnog prinosa koristi za domaću preradu, a dve trećine za izvoz. Prema njegovim rečima, ovo stvara veliki problem poljoprivrednicima jer ne raspolažu kapacitetima za skladištenje i čuvanje suncokreta, budući da on zahteva posebne uslove.

Kada je reč o ovogodišnjem prinosu suncokreta, Nedeljko Savić kaže da se u Braničevskom okrugu očekuje dosta slabiji rod nego što je to slučaj u Vojvodini, dodajući da otkupljivači svakako koriste argumente da ga ima u velikim količinama da bi mu spustili cenu. Ipak, sudeći po njegovim rečima, to u ovom delu Srbije neće biti slučaj.

„Ja se dvadeset godina bavim poljoprivredom i ovakav suncokret ne pamtim – biljka nema masu, nije dovoljno razvijena i ne može da da dobar prinos. Sada, posle ovolikih suša, prinos će biti oko 50 odsto“, kaže Savić.

Na naše pitanje da li to onda ipak može da znači da će mu donekle porasti cena, on kaže da to nije nemoguće, ali dodaje i da država preduzima mere „koje samo njoj idu naruku“.

„Ovo što se radi napraviće veliku štetu poljoprivrednicima. Nije realno da mi za kilogram suncokreta dobijamo 50 dinara, a da kilogram mešanog đubriva plaćamo 125 dinara“, ocenjuje naš sagovornik.

Kada je reč o pšenici, Savić kaže da će se desiti ono čega se pribojavaju svi poljoprivrednici, a to je da sledeća žetva bude siromašna jer ratari neće imati odakle da ulože u setvu.

„Mi uporno pokušavamo da skrenemo pažnju na ogromne izazove koji su pred svima nama, a odluka o izvozu pšenice i kukuruza ne znači ništa i ne doživljavamo je kao bilo kakvu pomoć“, zaključuje Savić.